...
Ко каже да је живот лак и једноставан у првој години после рата са целим светом? -
Понедељак,
3.април 2000. 4:23 ч. Комшија ...ић.
Ноћас сам помислио на Бога. И осетио смирење. Јер поред
пресуда земаљских судова постоји и она коначна и права, спородостижна и
неизбежна пресуда, Божја.
5:10
ч. Опет је малопре био земљотрес; где је епицентар? Могао бих да се окупам, и
да се вратим у постељу.
5:
30 ч. Један облик сумње – скоро близак параноји - прилично је здрав. С. Се не јавља скоро три
недеље. У једном трену, у кафани у П.,
помислих док је причао о искуствима са влашћу, да је о својим искуствима причао,
и да је шарен испод коже...Треба да престанем да виђам извесне колеге,
књижевнике, из више разлога.
7:
25 ч. Д. се вратио из куповине. Оде у школу. Тежина на души и беда живота.
.....
16:
25 ч. Ручао. Заситио се. Синоћ спремио.
Зелени
Венац: Случајни сусрет са Г. К. – Да ли си се оженио, Лукићу? – Не.
-Па
нећеш ваљда да проживиш век као удовац? Иди у калуђере!
Последњи
пут је видео пре десет година. Каже две
девојчице је родила...
Боже,
сачувај нас беде! И моје синове глади!
19:34.
Епицентар земљоптреса – Рудник. Управо јавили.Осетио сам оба потреса.
20:45
ч. „Шкопљење рукописа“. Тако бих назвао садашњу верзију Алековог рукописа „Маестра...“.
Стигао до 182 стр. Да писац уради тако нешто, што је А. урадио себи, све у најбољој
намери – невероватно! Да ли да читам даље? Зашто је „ушкопио“ рукопис?....
Среда,
5.април 2000. 7: 28 ч. Будио се у 6:20, лекови. Иван не престаје да кашље већ
данима и ноћима. Да ли је та његова докторка нормална? 3 капсуле до сада. Пљусак, прокишњава лођа, кревет ми је у
води!!! Неизвесност егзистенције. Скувао кафу, али делује ми бљутаво. Престао
пљусак. Да видимокад ће се коначно
јавити Друг Српко Дрембеш!...
Слутње.
Болести. Смрти... – Телефонирао сам секретару школе да ћу доћи на посао тек за
другу сменуј... – Без везе се осећам... морамо преживети – каже ми Ш. Око десет. – Бићу у школи, кажем јој, после 12ч.
Спале
ми пломбе. Мучи ме дијареја. Жут сам као лимун. Остављам дуван, цигарете...
-Радим
цео дан – поново ме зове жена. – Не знам кад ћу доћи.
Ив. се задржао у куповини. Долази –кашље......
Ко
каже да је живот лак и једноставан у првој години после рата са целим светом?
Држава
штампа разноразно смеће о оном што се догодило 1999. Године, а ја, отимајући
деци и себи од уста, о свом трошку
штампам „Месечеву свадбу“!!
ЛеЗ 0006618
(....) Чуо на некој страној радио
станици (BBC?) реаговање проф. М. Марковић....
(....) Далеко је до победе, тојест смене
политичких гарнитура. Човек из сенке – могући Милошевићев наследник? Или можда
Ш.?
Српска
политика је – црњак. Вратити се свету културе и књижевности, који је тај
политички црњак добрано осенчио.
Недеља, 2. 04.2000. 8: 32. Библ. Туробно. Рчи неки
трактор. Пуна приколица џакова. Мешају се гласови птица, врабаца и црквених
звона. Помислио на Ш. Бели зумбули. Бокор перуника.
Видео
синоћ дневникл РТС. Моћ једноумне и безобзирне пропаганде. Стварају монструме.
Камен на Гл. – пун пирита.
Штедња
папира. Пример ова зелена свеска.
Среда,
четвртак,петак, субота, недеља: 5 дана распуста.
Јул,
август - да ли ће у августу Кр. штампати
„Кућу“?
Ишао
до сеоске продавнице – празна. Син пок. Радише „Пламенка“ (мог учитеља пецања).
(Први сусед мога ујака.) Двориште
ујаково – пећ за печење хлеба. Дуд. Прошје. Друга авлија. Баба Мица, деда Воја.
Прабаба Џана. Сви помрли... Кроз
неколико сати путујемо – враћамо се у Бгд.
Разговори
– без краја. Ровац у башти. Кртичњак.
Врапци. Петлови. Пун ми је нос
нечег. Тихо и тмурно. Као пред олују.
(...)
18:
55. Лабудово Брдо. Допутовали. Путовали са 2 аутобуса, ми у једном, пртљаг у
другом. Аца изашао пред нас, у Пожаревцу, донео књиге.... Мошуљ Ратко...
Београд
делује бедно, јадно, и на аутобуској, и на улицама...
19:06...
Осећам се без везе...
Мишљеновац
– Лабудово Брдо, преко Раковице и смедеревског пута, око 115 км. Дужи је пут ако се иде аутопутем за Ниш, око 130 км. Возом – 137 км.
УО –
поднеће захтев за одржавање митинга...
Савезна
држава дугује ЦГ 50 милиона марака.
Врњачка
Бања – акција УРУШАВАЊЕ СИСТЕМА.
Вести
на српским медијима касне за вестима иностраних радио станица!
20:40
. Много пара треба за остварење малих идеја. Где зарадити паре?
Суштинско
питање је у – припреми Сабраних радова Уметност махагонија. И полагано
објављивати књигу за књигом!
Читам
Ацин рукопис романа (Маестро пер Пјетро;
стигао до 17 стр.... течно и пуно хумора ).
ЛеЗ 0006616
...Поподне сам прилегао, покушавао да заспим; претходног дана и ноћи сипила је ситна пролећна киша, и доба је подсећало на позну ружну јесен. Превртао сам се у постељи, устао и видео да је засијало неко мршвао сунце. Обукао сам се и кренуо у шталу, по косу, да покосим набујалу траву у тзв. "другој авлији", и да онда ископам пар рупа, и засадим беле бундеве. Кажу, вреже белих бундева се супростављају бујању траве у запустелим двориштима. Да, престала је коначно киша, косио сам, трава је била густа и скоро до колена, замршена. Под стрејама штале и испред кокошињца израсле бујне коприве...Онда сам се сетио оних тикава, које сам пре неки дан, открио на тавану штале. Тамо је било и других ствари, склоњених, заборављених, обавијених паучином. Чак и неколико влака мериска - од којих је наша покојна мајка правила дворишне метле. После ископане треће рупе, појавио се и мој старији син, и помогао ми док сам копао и остале рупе. Ископао сам тачно једанаест рупа, и мој син је мотиком извадио и уситнуо грудве и земљу - можда сутра, пре овогодишњих Благовести посадим беле бундеве? Покојна мајчица наша Наталија,колико се сећам, бундеве је сејала у башти у Бари тек после Благовести. На тавану је било тикава за једну пуну корпу од прућа. Све сам их скупио, спустио пажљиво са тавана и понео на дворишну чесму, где сам пажљиво и полако опрао сваку - једанаест тикава! Хеј, сине, викнуо сам, па данас је твој рођендан; ми заборавили!
Кад су се тикве просушиле, пренео сам их у Библиотеку (тако зовемо ми укућани ону просторију, у којој се моја мајка замучила 29. јуна 1950. године, и родила ме, негде око два по ноћи, уз помоћ своје рођене бабе по оцу, лепе прабабе Џане...) Фотографишући те тикве, које је на таван склонила наша мајка 2001. године - крајем лета, изненадио сам се, како су добро очуване, као да су биле увијене у некакву посебну маст таванске помрчине. Захваљујући тавану и чињеници да се на њега нико није пењао после смрти Наталије (пролеће 2002. године), ето, остале су те тикве, на које сам гледао као благо. Ето,то је била једна неочекивана успомена: ручне радове и везове нашемајкеја сам чувао, и сачувао, али да постоје и ове тикве, о томе нисам знао.
 |
| Наталијине тикве (обране, највероватније 2000. или 2001. крајем лета?) |
На поду библиотеке било је и неколико мојих бележница, понео сам их у тзв. "нову кућу" (која је нова била седамдесетих година минулог века), у собу у којој спавам. Белешке су биле из првих месеци 2000. године.
ЛеЗ 0006609
Нема коментара:
Постави коментар