.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

среда, 17. децембар 2014.

ДРУГО НЕБО РАДОМИРА СТОЈАНОВИЋА / Душан Стојковић






Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића*, 

                Када је писао о српској књижевности Јован Скерлић је заговарао и својеврсну књижевну географију. Био је посебно поносан што је сваки крај наше земље, и ослобођени и још увек неослобођен, имао своје писце. Могло би се то, нарочито данас, применити и на српску поезију. Косово и Метохија истински је расадник песничких талената. У првој лиги актуалних песника одатле (Радослав Златановић, Лазар Вучковић, Даринка Јеврић, Вукашин Костић, Радосав Стојановић, Благоје Савић,  Слободан Костић, Милоје Дончић) место које запрема лирика Радомира Стојановића једно је од највидљивијих. Он сам, рођен 1942. године, аутор седам песничких збирки Ћутање трава (1942), Уочи свечаности (1978), Долази џукела (1984), Казивање Григорија Страшног (1994), Другачији говор (2004), Похвала ватри (2008) и Небеска трпеза (2013) – , песник који полако, стрпљиво, и проосећано и умно, мајсторски цизелирано, гради своје песме, одавно је требало да нађе своје место у антологијама савремене српске лирике. Што се то није збило у довољној мери нипошто није његова кривица; грех пада на душу инертних, "побеограђених", неинвентивних и откривалачком роњењу у поезију несклоних, антологичара.
Радомир Стојановић песме пише споро и добро. Зна да попричека док се песма не испева сама. За разлику од многих наших брзописаца који су толико убрзали процес песничке производње па изгледа како пишу и када не пишутада и најбоље , песник о којем пишемо дуго у себи носи и појединачне песме и књиге.
                Читаво Стојановићево песничко дело велика је песничка кошница унутар које ништа није случајно и необавезно. Свака збирка – посебно се то односи на последње три које чине особену, симболима крцату, поетску трилогију – заокружена је, промишљено, попут кристала, оформљена целина. Оно што наш песник жели, и успева, да оствари на најбољи могући начин показују нам циклуси који се находе у његовој збирци Другачији говор. Има их пет: "Поље", "Дом", "Сан стабла", "Пређа" и "Свијећа". Њихови наслови имају симболички набој: из поља се креће у изгон, са собом сеу срцу и у сећањиманоси родни дом, човек се премеће у стабло, пошто једино када заборави да је људски створ којег и сам ваздух рањава, може да одсања оно што је било и оно што ће бити (ово друго у сновној, далеко лепшој, расањаној, "верзији"), матерњи језик јестејефимијска пређа, једино гнездо (слободно, подједнако и екавско и ијекавско, онако како песма хоће и заповеда, слободећи из себе песничку енергију) у које се може скрити изгнаник и поскитник пре него што запламсаконачнасвећа разбијајући својом танушном светлошћу густе наслаге злокобног мрака. Али, свећа је то која се не гаси; њено тињање једини је одблесак нашег угроженог и пострадалог бића. Стојановићево певање нипошто није налик на певање многобројне његове поетске сабраће. Он у поезију урања забадајући се у језик као шило е да би изнео на светлост дана све оно што је својим огромним чељустима мрак већ сажвакао, е да би спа- сао оно што се једино може спасти у временима смутним и пакле- ним: језик, душу, част, образ, људскост... Песник је налик на минера: његов задатак је да рудари не би ли био у прилици да живу ријеч / из минског поља изнесе(м) ("Гласник"). Колико наших савремених песника, ушушканих у своје ситне проблеме и заљубљених у пост- модерне коцке и коцкице, поезију види као минско поље? Могу се, сва је прилика, избројати на прсте једне једине руке.
                Мотиви Стојановићева песништва, дискретно укљученог у неосимболизам, носе својеврсну симболичку ауру: шума; стабло; бреза; трешња; јаблан;  кошута; сјенка; небо; река; поље; вода; жу- бор; жеђ; мост; ватра; свијећа; камен; тишина; дом; капија; соба; шапат; сан; несаница; храм; птица; сјеменка; сипац; слово; ријеч; пјесма... Стих којим се наш песник служи oсобени је слободни нери- мовани стих. Но, у свакој збирци, појави се и прегршт римованих песама (веома често сведених и на један једини катрен), понекад испеваних у дистисима, (у Небеској трпези и неколики сонети), које, у особеном дијалогу са оним другачијим, показују

среда, 05. март 2014.

Miodrag Rakić: Sa SPS nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi



Miodrag Rakić, funkcioner NDS, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir
otvoreno govori o razlozima izlaska iz DS, s Draganom Đilasom na čelu,
zašto je SPS Ivice Dačića štetan za Srbiju, mogućnostima postizborne
saradnje sa SNS Aleksandra Vučića.

miodrag miki rakić

Bivši sekretar Saveta za nacionalnu
bezbednost i predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi otkriva da
su izbori presekli finansijsku istragu o vezi Miroslava Miškovića s
narko-klanom Darka Šarića, njihovim krticama u policiji i Nemanjinoj 11,
zašto je Dačićev šef kabineta pet godina odolevao saslušanju o aferi
„Banana“…

Zašto vam se žurilo da napustite DS, s Đilasom na čelu, u predizbornoj kampanji?
- Veliki plan da se to
uradi nije postojao. Boris Tadić nikoga nije pozvao da izađe s njim,
odluka svakog člana je individualna. DS se opredelio za poziciju –
„čekamo da Vučić i SNS svoju popularnost uruše, pa će se građani
okrenuti ka nama“. To čekanje, koje može da traje godinama, izgubljeno
je vreme za Srbiju. Nisam mogao da ostanem u stranci koja je samu sebe
osudila na tu vrstu pasivnosti.
Vidite li NDS u vladi sa SNS?
- Sa svima smo spremni da razgovaramo o
neophodnim reformama. Ako uspemo da se dogovorimo s drugim strankama o
tome šta je neophodno uraditi, NDS vidim u vladi. U suprotnom, bićemo u
opoziciji.
Šta vas je sprečavalo da pokrenete proces protiv Miroslava Miškovića?
- Naša taktika za Miškovića bila je
drugačija. Na osnovu određenih obaveštajnih informacija, ne policijskih
ili tužilačkih, počeli smo da istražujemo povezanost Šarićevog
narko-klana i Miškovića. Ideja je bila da kada završimo tu finansijsku
istragu, pokrenemo postupak protiv njega, ne za poresko krivično delo,
već za pranje para stečenih narkoticima. U tom slučaju optužba protiv
njega bila bi jača, osnovanija, nijedan strani posmatrač ne bi dolazio i
bio zabrinut za njegova ljudska prava. Tu istragu smo pokrenuli, nismo
je završili jer su nas izbori u tome presekli. I Mišković to zna.
Kako zna?
- Zato što postoje ljudi koji su mu dojavili, kao što i u ovoj vladi postoje ljudi kojima veruje.
Ko su oni?
- Mišković je uvek bio dobro pozicioniran.
Priča da nismo pokrenuli ništa protiv njega ne stoji. Mada cenim i
poštujem to što je Vučić uradio preuzimajući rizik i hapseći Miškovića,
kao što cenim rizik Čedomira Jovanovića u vezi s hapšenjem Miloševića.

Šta vas je sprečavalo da rešite
aferu „Banana“, saslušate Branka Lazarevića pre pet godina s obzirom na
to da su kontakti Dačićevog kabineta sa Šarićevim klanom zabeleženi na
130 diskova 2008. i 2009?
- U operaciji „Balkanski ratnik“ zaplenjeno
je 5,5 tona kokaina, a akcija u Urugvaju bila je samo jedna u nizu.
Imajte u vidu da je operacija trajala do jeseni 2011. Te 2008. i 2009.
videli smo da su veze Šarića u policiji i državnim strukturama ozbiljne,
ali istraživanje tih pozicija pokazalo bi klanu koliko znamo i
osujetilo bi buduće zaplene. Bili smo suočeni s izborom da li neke ljude
da pratimo i čekamo da ih uhvatimo u primopredaji narkotika i para ili
da ih privedemo na razgovor i pitamo za veze s Lazarevićem.
I niste ih pozvali?
- Suočeni s izborom da li da se bavimo
vezama Lazarevića i Rodoljuba Radulovića i da operacija propadne ili da
zaplenimo 5,5 tona droge, a da sve veze dokumentujemo i kasnije počnemo
procese, mi smo se odlučili za uspešnu operaciju. Svaki dokaz o
kontaktima svih je arhiviran na zakonom predviđenom mestu. Dokazi su
neuništivi.
Zašto je onda Lazarević sklonjen iz Srbije, „nagrađen“ funkcijom atašea Srbije u Atini?
- Ne znam kako je sklonjen, sad je u
sudskom procesu. Nama je odgovaralo da ne bude u MUP, već daleko od
podataka, dok traju operacija i istraga.
Čijom odlukom je Svetislav Bata
Đurović sačuvan na mestu načelnika SBPOK, iako je sa Šarićima bio na
letu za Antaliju u junu 2009, posle čega je njegova smena tražena dva
puta?
- Šarić je u sklopu svoje kriminalne
imperije imao i privatnu turističku agenciju, koja je služila da
sponzoriše i organizuje različite vrste putovanja prijateljima klana. U
konkretnom slučaju, čarter za Antaliju iznajmile su tri agencije, od
kojih je jedna Šarićeva. Đurović je putovao regularnom turističkom
agencijom, čiji je aranžman platio i doneo dokaze za to. Jedina krivica
je što se našao u avionu sa Šarićem sa još 200 ljudi.
Ni istrage o 24 sporne privatizacije niste završili?
- Nije istina da ništa nismo radili. Pogledajte delovodne brojeve, kad su započete.
Ispada da ste sve radili, ali bez epiloga?
- Važno je da je završeno i da se ide
dalje. Nemam problem da danas nešto radim, a da neko drugi bude zaslužan
jer je na kraju bitan samo rezultat.
Zašto je SPS naprasno jedini neprihvatljiv partner za NDS?
- Radeći sa SPS u vladi od 2008. do 2012, naučili smo ne samo ko je
Ivica Dačić već ko su i šta su Dušan Bajatović, Milutin Mrkonjić, Zoran
Drobnjak, Mića Megatrend… kakva je SPS struktura po dubini i mi vrlo
dobro znamo da s tim ljudima nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi.
Zato kritikujemo SPS.
Osećate li se prozvanim kad
Dačić kaže da s nestrpljenjem čeka okončanje afere „Banana“ i hapšenje
Šarića jer će se onda drugi češati tamo gde ih ne svrbi?
- I ja jedva čekam da se Šarić uhapsi, ali i postavi pitanje gde je
njegov novac. Govorimo o stotinama miliona. Neki imaju cilj da se niko
više ne bavi narko-kartelima i da ponovo imaju korist od tog novca. Niko
ko je u NDS, siguran sam, nije imao korist od tog novca.


Miodrag Rakić: Sa SPS nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi

уторак, 21. јануар 2014.

Vitezoviću aplauzi u Moskvi



MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA. - PREDSEDNIK saveza pisaca Rusije Valerij Ganičev u nedelju je u Moskvi našem poznatom piscu Milovanu Vitezoviću svečano uručio
visoko priznanje "Imperijalnu nagradu Eduarda Volodina". Ova nagrada se u
Rusiji dodeljuje već desetak godina, a laureati su poznati pesnici i
pisci, ne samo iz Rusije, nego i prijateljskih slovenskih zemalja.
Vitezovića je za ovo veliko priznanje nominovalo Slavjansko bratstvo za
knjigu "Čarape kralja Petra", celovito objavljenu 2013. u časopisu "21.
vek", čiji je izdavač Savez pisaca Rusije.
Uručujući nagradu Vitezoviću, Valerij
Ganičev je naglasio da je gost iz Srbije uspešan i raznovrstan kulturni
stvaralac koji je već dobio brojna priznanja.-
Izgleda da me Rusija hoće, jer sam i prošle godine na festivalu "Zlatni
vitez" dobio visoko priznanje, glavnu nagradu za moje delo "Šešir
profesora Vujića" - rekao je očito zadovoljan Vitezović. On je podsetio
da je u Rusiji bio više puta i posebno istakao dolazak 1987. godine,
kada ga je pozvao akademik Nikita Tolstoj.
- Za mene se može reći da sam pisac svih žanrova. Svojevremeno sam pisao pesme, zatim satiru i romane - kazao je Vitezović.
Osvrćući se na godišnjicu Prvog svetskog rata nagrađeni književnik je podsetio
na velike žrtve koje je dao srpski narod, kao što je to bilo i kasnije u
Drugom svetskom ratu.
O bratskoj saradnji Rusa i Srba govorio je i naš ambasador u Moskvi Slavenko Terzić, koji je čestitao svim laureatima.

DRUGO IZDANjE ROMANA

Knjigu "Čarape kralja Petra" prevela je na ruski Ljudmila Vorobej i ona će,
početkom 2014, "doživeti" još jedno, sada zasebno rusko izdanje, a
izdavač će biti Savez pisaca Rusije. Biće to i jedan od načina
obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Ovaj roman je prvi put
objavljen 1994, u srpskom Zavodu za udžbenike, kao deseta, nova knjiga, u
kompletu "Izabranih dela". Taj komplet je tada Zavodu doneo sajamsku
nagradu za izdavački poduhvat godine. Vitezoviću se kod Zavoda po drugi
put objavljuju izabrana dela
Vitezoviću aplauzi u Moskvi | Kultura | Novosti.rs