ЗАВЕТИНЕ(W)Press

Translate

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

субота, 13. јун 2015.

НЕДОСТИЖНА КЊИГА , ЗОРАН М: Мандић


За рубрику КЊИГА ЗАУВЕК

            Мало је књига, чак и оних међусобно повезаних у начинима трајања, визије, страсти и технике писања, које су, уз сво поштовање: Библије, Сревантеса, Шекспира, Кафке, Борхеса, Чехова, или Рембоа, остале да трају еx анте, као што је то учинио, и чини роман, БРАЋА КАРАМАЗОВИ Фјодора Михаиловића Достојевског. И, ево после толико година: живљења, читања и писања – остао сам у непромењивости тог уверења, у вери да су БРАЋА КАРАМАЗОВИ најбоље написана историја о Богу и човековој судбини испричаној језиком вирова његових недоумица, патњи и надања. Породична сага Карамазових, само је вешто имагиниран пример повода из «породичног албума»  људске цивилизације кроз који је Достојевски на волшебан начин умрежио невидљиве слојеве рада и пулсација теза и антитеза у распарчаним и изолаваним основама људског живота. Фокусирајући, поетички маестрално ликове њихових фигура Достојевски је на сцени различито постављених филозофских, историјских и психолошких интерпретација онтолошких и емоцијоналних нарација и тема феномена братства и антрополошке околине Карамазових, оркестрирао и феноменолошку историју мотивација, са освртом на човекову тежњу ка универзалном, а све то у нади о постојању једног јединственог света. Мора се признати да је један такав роман могао да напише само велики мајстор логике и писац чијој општој умности нису недостајале слике представа о хомо дуплексу и његовим психолошким, филозофским и религиозним оклевањима и сумњама. Зато је ова књига и једна од најтечније написаних историја о антиподима склоним субјективизацијама понашања, како осећања богобојажљивости, тако и испољавања: језика, гестова и гримаса у богохуљењу. Иако је, многим заналцима и тумачима књижевности промако увид у чињенице судбине митова са којима књижевност безрезерво послује, мора се уважити допринос Достојевског у најсугестивнијом утемељењу и историје митова лавиринта и огледала, који заводе и запречују дубоку комплексност људске душе и човекове недовољно нормиране подсвести. Та историја је у правом смислу речи и повест психолошке анализе, годинама након Достојевсковог књижевног битисања, поткрадане и руиниране тезама Фројда и његових заговорника.  

Нема коментара: