Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније - Апел Листу Заветине+је потребна новчана помоћ за штампање Целокупних дела Белатукадруза како би те књиге доспеле у народ и културу за које су и писане. А преко њих и у свет! ______________________________________

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

Пруга 45. упоредника
ПРУГА Бордо -Лион - Милано - Загреб - Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз пре Дунава на Ђердапу - Одеса

петак, 8. април 2016.

Главни уредник листа Република постао је 1990....

Преминуо Небојша Попов / ФоНет | 07. април 2016. 23:27 | Коментара: 0 У болници у Зрењанину преминуо је социолог и један од наугледнијих интелектуалаца и антиратних активиста Србије и бивше Југославије, др Небојша Попов (77)

ЗРЕНЈАНИН - У болници у Зрењанину преминуо је социолог и један од наугледнијих интелектуалаца и антиратних активиста Србије и бивше Југославије, др Небојша Попов (77), потврдила је ФоНету породица.
Рођен е 1939. године у Зрењанину. Од 1958. живи у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1976.
Као гимназијалац постаје члан Савеза комуниста, а напушта га 1970. године због тадашњег угрожавања слободе студентске штампе.
По завршетку студија запослио се на Радничком Универзитету "Ђуро Салај", где се до 1969. године бавио образовањем радника.
Потом прелази на Филозофски факултет, где ради као асистент на предмету Општа социологија и ту остаје до 1975. године, када је удаљен с Факултета заједно с још седморо наставника.
После петогодишњег чекања на берзи рада, Небојша Попов је 1981. постављен за в.д. управника Центра за филозофију и друштвену теорију, у коме се запошљавају избачени професори Филозофског факултета.
Центар потом постаје самосталан Институт, у коме је Попов провео највећи део свог радног века.
Године 1982. био је иницијатор обнављања Југословенског удружења за социологију (ЈУС) и био један од његових последњих председника.
У часопису Праxис једно време је био секретар редакције и више година члан Управног одбора Корчуланске љетне школе. Године 1974. су обе институције - Праxис и Коручуланска школа - укинуте под притиском власти.
Један је од покретача Зимских филозофских сусрета, одржаваних на Тари, Врњачкој Бањи и Дивчибарама.
Попов је организовао низ ванинституционалних окупљања социолога и филозофа на Цресу, Лошињу и у Комижи.
Био је и један од организатора Слободног универзитета, који се одржавао по приватним становима.
Као члан петиционашког покрета и покрета за подршку пољском покрету Солидарност, био је ухапшен и прекршајно осуђен на казну затвора од 25 дана.
Један је од оснивача Удружења за југословенску демократску иницијативу (УЈДИ) 1989, прве демократске политичке организације у Југославији.
Био је председник је Републиканског клуба и члан Главног одбора Грађанског савеза Србије.
У научном раду истраживао је обнову феминистичког покрета у Србији и Југославији, саставио је обимну библиографију о феминизму, укључивао се у женске покрете за самостално организовање и родну равноправност.
Главни уредник листа Република постао је 1990. За уреднички и ауторски рад добио је више угледних награда, као што су награда "Душан Богавац" за етичност и храброст, признање Центра за антиратну акцију, чији је такође био оснивач.
Добио је и награду за новинарство међународне организације новинара СЕЕМО и проглашен је Витезом позива.
За унапређење културе људских права коју додељује Београдски центар за људска права добитник је награде "Константин Обрадовић".
Добитник је награде "Десимир Тошић" за 2009. годину за најуспешнију серију текстова објављених у штампаним И електронским медијима. У пензију је отишао крајем 2003.
Објавио је књиге Цонтра фатум: (случај групе професора Филозофског факултета у Београду: 1968-1988), 1989, Сукоби: друштвени сукоби – изазов социологији, 1990, Југославија под напоном промена: (дванаест огледа :1968-1990), 1990, Српски популизам : Од маргинале до доминантне појаве, 1993, Републиканац, 1994, Искушавања слободе: Србија на прелазу векова, 2010, Како смо доспели довде 2016.


Преминуо Небојша Попов

четвртак, 7. април 2016.

Брука у Крагујевцу... земља Србија

Брука у Крагујевцу: Са гробља нестали споменик и посмртни остаци / Михајло Луковић | 05. април 2016. 14:00 | Коментара: 10 Муке пензионера Танасија Кидишевића (86) због нестанка надгробног обележја његових родитеља. Не постоји забелешка о ексхумацији и премештању 
ПЕНЗИОНЕР Танасије Кидишевић (86) већ тридесетак дана покушава да сазна где је нестао надгробни споменик који је покојним родитељима подигао давне 1979. године, као и посмртни остаци његових оца и мајке. Каже да је на том месту сахрањена нека друга особа, а обележја које је он подигао - нема.
То је случајно сазнао од своје кћерке која је недавно отишла на гробље да запали свеће баби и деди.
- Унезверено ме је позвала и казала да ту више нема споменика баби и деди. Нисам могао да верујем, али испоставило се да је то, нажалост, тачно. На том месту сада се налази гроб неке друге особе - прича Танасије.
Одмах се обратио управи градског гробља, а после неколико дана добио је одговор у којем је наведено да је као носилац права коришћења и закупа био уписан његов брат, а то право је после његове смрти прешло на његовог сина, на основу оставинског решења. Међутим, и он је почетком ове године преминуо.
- У евиденцији предузећа не постоји забелешка о томе да је извршена ексхумација преминулих и раније сахрањених на поменутом гробном месту, нити њихово премештање у заједничку гробницу на Бозман гробљу - наводи се у одговору ЈКП "Градска гробља". - Изласком до гробног места утврђено је да нема споменика нити других надгробних обележја.
Такође, наводи се и да је сахрањивање друге особе на том гробном месту дозволио закупац (Танасијев сада покојни синовац), те да је његова писмена сагласност прописно оверена код Основног суда у Крагујевцу.
Међутим, деда Танасије и даље тражи одговор на питање где је споменик који је он подигао и уредно платио, као и где су посмртни остаци његових родитеља. Обратио се писмом полицији и очекује да ће помоћи да се утврде све околности овог случаја.
- Моја пензија је мала, немам пара за адвоката. Али желим да се утврди где су кости мог оца и мајке и где је њихов споменик - каже Танасије.

ПРОВЕРИЋЕ СЛУЧАЈ
ДИРЕКТОР ЈКП "Градска гробља" Никола Спасић у понедељак нам је рекао да није упознат с детаљима овог случаја, али да ће проверити и утврдити оно што је у њиховој надлежности.
Он додаје да је једино сигурно да ова фирма нема право да било шта ради на било ком гробном месту без сагласности стараоца гробног места или надлежне судске одлуке.
Брука у Крагујевцу: Са гробља нестали споменик и посмртни остаци

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Ознаке - Претраживање чланака

000408 01467 01485 01620 01621 01949 19380 19402 19434 2014 NIŠKE ANИMOZNOSTI / Miroljub Todorović NOVE PRIČE /Zoran M. Mandić PREKTO JETA CAKA / Eson Jaos PUŠKIN / Zoran M. Mandić Антологије Јована Пејчића Влашке и циганске песме ЛеЗ 00000031 ЛеЗ 0000584 ЛеЗ 0000585 ЛеЗ 0000586 ЛеЗ 0000587 ЛеЗ 0000588 ЛеЗ 0000589 ЛеЗ 0000590 ЛеЗ 0000591 ЛеЗ 0000592 ЛеЗ 0000593 ЛеЗ 0000594 ЛеЗ 0000595 ЛеЗ 0000596 ЛеЗ 0002434 ЛеЗ 0002435 ЛеЗ 0002436 ЛеЗ 0002438 ЛеЗ 0002456 ЛеЗ 0002598 ЛеЗ 0002608 ЛеЗ 0002700 ЛеЗ 0002981 ЛеЗ 0002982 ЛеЗ 0004175 ЛеЗ 0004182 ЛеЗ 0004317 ЛеЗ 0004351 ЛеЗ 0006572 ЛеЗ 0006583 ЛеЗ 0008789 ЛеЗ 0008793 ЛеЗ 0008794 ЛеЗ 0010284 ЛеЗ 0010308 ЛеЗ 0010580 ЛеЗ 0010711 ЛеЗ 0010713 ЛеЗ 0010714 ЛеЗ 0010715 ЛеЗ 0010716 ЛеЗ 0010717 ЛеЗ 0010718 ЛеЗ 0010719 ЛеЗ 0010720 ЛеЗ 0010721 ЛеЗ 0010722 ЛеЗ 0010795 ЛеЗ 0010796 ЛеЗ 0010797 ЛеЗ 0010798 ЛеЗ 0010799 ЛеЗ 0010800 ЛеЗ 0010802 ЛеЗ 0010803 ЛеЗ 0010804 ЛеЗ 0010805 ЛеЗ 0010806 ЛеЗ 0010807 ЛеЗ 0010808 ЛеЗ 0010809 ЛеЗ 0010810 ЛеЗ 0010817 ЛеЗ 0010818 ЛеЗ 0010819 ЛеЗ 0010820 ЛеЗ 0010821 ЛеЗ 0010822 ЛеЗ 0010823 ЛеЗ 0010824 ЛеЗ 0010825 ЛеЗ 0010826 ЛеЗ 0010827 ЛеЗ 0010828 ЛеЗ 0010829 ЛеЗ 0010830 ЛеЗ 0010831 ЛеЗ 0010832 ЛеЗ 0010833 ЛеЗ 0010834 ЛеЗ 0010835 ЛеЗ 0010836 ЛеЗ 0010837 ЛеЗ 0010838 ЛеЗ 0010839 ЛеЗ 0010840 ЛеЗ 0010841 ЛеЗ 0010842 ЛеЗ 0010843 ЛеЗ 0010844 ЛеЗ 0010845 ЛеЗ 0010846 ЛеЗ 0010847 ЛеЗ 0010849 ЛеЗ 0010850 ЛеЗ 0010852 ЛеЗ 0011023 ЛеЗ 0011024 ЛеЗ 0011025 ЛеЗ 0011026 ЛеЗ 0011913 ЛеЗ 0011914 ЛеЗ 0011915 ЛеЗ 0011916 ЛеЗ 0011917 ЛеЗ 0011918 ЛеЗ 0011949 ЛеЗ 0011950 ЛеЗ 0011959 ЛеЗ 0011960 ЛеЗ 0011961 ЛеЗ 0011963 ЛеЗ 0012319 ЛеЗ 0012320 ЛеЗ 0012338 ЛеЗ 0012339 ЛеЗ 0012340 ЛеЗ 0012485 ЛеЗ 0012488 ЛеЗ 0012489 ЛеЗ 0012490 ЛеЗ 0012642 ЛеЗ 0012643 ЛеЗ 0017630 ЛеЗ 0017939 Мирослав Лукић ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића Покретач дигитални књижевни часопис "У смеру вртлога" Ртањ Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943) Српска поезија Станиша Нешић Стојадиновић и коментари Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА аб добитник књижевне маграде Повеља Карађорђе лист "Политика" и дух комунистичке носталгије нови веб сајт посвећен поезији осврт