Стојадиновић и коментари, лист "Политика" и дух комунистичке носталгије

Кантар.Знак препознавања

(Миша Ђурковић: Судбина Милана Стојадиновића )Педесет година након његове смрти у Аргентини 1961, бројна питања и контроверзе захтевају озбиљан и свеобухватан приказ ове сложене личности

Пре пет година на суду је званично рехабилитован Драгиша Цветковић, политичар који је потписао Тројни пакт. Захваљујући учешћу СПО-а у власти де факто је рехабилитован и равногорски покрет. Председник краљевске владе Слободан Јовановић такође је званично рехабилитован 2007, његово дело је реинтегрисано у српски интелектуални живот, а ради се и на повратку његових остатака у Србију. И даље се велики спорови воде око улоге Милана Недића, но упркос суштинским разликама ово питање је доста присутно у јавности. Крајње је, међутим, занимљиво да је потпуно ван токова шире јавности остало име Милана Стојадиновића, најозбиљнијег политичара и економског стручњака који је обележио предратни период.

Популарна комунистичка историографија Стојадиновића је одређивала као фашисту и корупционаша који је због својих интереса напустио традиционалне савезнике и повео Југославију на пут сарадње са Хитлером и Мусолинијем. У имагинацији просечног Србина тип такве личности остао је осликан незаборавном креацијом Бате Стојковића у филму ,,Ко то тамо пева”: „Немачка медицина је најбоља медицина. Ди бесте!”

(Цео текст можете прочитати у штампаном издању  Политике од 14. октобра)


    Видети : Политика (Погледи)

    __________________

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Nikola Ivanović | 14/10/2011 02:06

Dr Milan Stojadinović, prosvijećeni Evropljanin, kasnije izgnanik, u kritičnom periodu bio je predsjednik vlade Kraljevine Jugoslavije. Reformator drzavne administracije, posebno u oblasti ekonomskih poslova. Tri puta bio je ministar finansija. Spoljnu politiku, sveo je na politiku balansa, zadrzavajuci prijateljstvo sa Francuskom i Engleskom, a otvarao je saradnju sa Njemackom i Italijom, cijim je ekspanzionistickim zahtjevima popustale i Engleska i Francuska. Prema nekim eminentnim politickim analiticarima i vodecim političarima tadašnje Evrope, racunalo se da je Jugoslavija blistavo vodila spoljnju politiku, a na unutrasnjem planu uspostavljan je balans izmedju snaga unitarizma i federalizma. Dr Stojadinovic oboren je vjestim spletkama, navodno da se priblizava fasizmu, da bi odmah nakon njegovog smaknuca, kolovodja te beogradske ujdurme, Dragisa Cvetkovic, snishodljivo i ponizno se dodvoravao bas tom Berlinu i Rimu. Trijumf osrednjosti uvijek skupo plaća država i narod.

        Препорука: Читати поново Црњанског, ЕМБАХАДЕ  и др.