Стојадиновић и коментари, лист "Политика" и дух комунистичке носталгије

Кантар.Знак препознавања

(Миша Ђурковић: Судбина Милана Стојадиновића )Педесет година након његове смрти у Аргентини 1961, бројна питања и контроверзе захтевају озбиљан и свеобухватан приказ ове сложене личности

Пре пет година на суду је званично рехабилитован Драгиша Цветковић, политичар који је потписао Тројни пакт. Захваљујући учешћу СПО-а у власти де факто је рехабилитован и равногорски покрет. Председник краљевске владе Слободан Јовановић такође је званично рехабилитован 2007, његово дело је реинтегрисано у српски интелектуални живот, а ради се и на повратку његових остатака у Србију. И даље се велики спорови воде око улоге Милана Недића, но упркос суштинским разликама ово питање је доста присутно у јавности. Крајње је, међутим, занимљиво да је потпуно ван токова шире јавности остало име Милана Стојадиновића, најозбиљнијег политичара и економског стручњака који је обележио предратни период.

Популарна комунистичка историографија Стојадиновића је одређивала као фашисту и корупционаша који је због својих интереса напустио традиционалне савезнике и повео Југославију на пут сарадње са Хитлером и Мусолинијем. У имагинацији просечног Србина тип такве личности остао је осликан незаборавном креацијом Бате Стојковића у филму ,,Ко то тамо пева”: „Немачка медицина је најбоља медицина. Ди бесте!”

(Цео текст можете прочитати у штампаном издању  Политике од 14. октобра)


    Видети : Политика (Погледи)

    __________________

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Nikola Ivanović | 14/10/2011 02:06

Dr Milan Stojadinović, prosvijećeni Evropljanin, kasnije izgnanik, u kritičnom periodu bio je predsjednik vlade Kraljevine Jugoslavije. Reformator drzavne administracije, posebno u oblasti ekonomskih poslova. Tri puta bio je ministar finansija. Spoljnu politiku, sveo je na politiku balansa, zadrzavajuci prijateljstvo sa Francuskom i Engleskom, a otvarao je saradnju sa Njemackom i Italijom, cijim je ekspanzionistickim zahtjevima popustale i Engleska i Francuska. Prema nekim eminentnim politickim analiticarima i vodecim političarima tadašnje Evrope, racunalo se da je Jugoslavija blistavo vodila spoljnju politiku, a na unutrasnjem planu uspostavljan je balans izmedju snaga unitarizma i federalizma. Dr Stojadinovic oboren je vjestim spletkama, navodno da se priblizava fasizmu, da bi odmah nakon njegovog smaknuca, kolovodja te beogradske ujdurme, Dragisa Cvetkovic, snishodljivo i ponizno se dodvoravao bas tom Berlinu i Rimu. Trijumf osrednjosti uvijek skupo plaća država i narod.

        Препорука: Читати поново Црњанског, ЕМБАХАДЕ  и др.

     

       

УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА

Језеро с ону страну Мораве (снимак И.Л., 2011)

        (одломак)

Легање Вере Кронер у дворишној соби некадашњег баки- ног стана, с три ћебета најпре сложена једно преко другог а затим навучена на себе, до под пазуха – јер је речено да ће јој се тело постепено хладити –, гутање лауданума из шаке уз доливање вина из велике, обле чаше, дан пре тога купљене у ову сврху. Падање њене главе на јастук с олакшањем, склапање очију. Њи- хово поновно отварање да би се још једном видели: сто и столи- ца, празна стелажа, сталак са саксијом без цвећа, не ради опрош- таја већ ради установљавања да ништа вредно пажње не оставља. Оставља себе, мисли. Али које то „себе“, не може одредити. Шу- мови са улице, то није она, аутомобил, зујање ветра међу расутим старим сандуцима и зарђалим обручима у дворишту, а друго ништа нема, чини јој се. Подилази је мука – то је од лека, верује; нада се да се неће погоршати, јер је то само лек, мада предозиран; можда је ипак требало лећи у корито пуно воде и пререзати вене, или учинити и то чим прогута пилуле, као што је била смишљала, за шта сад чини се да је касно. Мука је дрмуса, повраћала би, али зна да то не сме, грчем воље потискује грчење стомака, само не назад, сузбија накупљеним страхом, као песницом, потребу за повраћањем, још једном, још једном, учиниће то колико год пута буде потребно, то је као порођај. Само обратан, искези се, једини за који је способна, и њено дете ће се родити.

(1977)

            Александар Тишма, Употреба човека, Нолит, Београд, 1977, стр.133-134.
_______________________________________________________________________

Шмрк.Мишљеновац. снимак И.Л. (2011)

Изабрано у антологији:  ДУШАН СТОЈКОВИЋ : ГРАМАТИКА СМРТИ: ПРОЗА –IDEM: НАШИЈЕНЦИ, стр. 691-694.  - ( Издавачи Центар за културу Младеновац, Шумадијске метафоре . За издавача Ненад Љубеновић, Никола Костадиновић.  -  Ћошкасте антологије – књига 6. Антологија прозних текстова са темом самоубиства. - Младеновац, 2011. )

Видети више: https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) / Б. Тукадруз

....Почетком августа, те 1957. године, у селу Мишљеновцу на Пеку, некадашњи срез Звишки округа пожаревачког, Наталији и Михаилу Лукићу, рађа се друго, здраво мушко дете, Александар. Он у том тренутку уопште не мисли о књизи, јер је актуелнија сиса. Он лежи у корпи од прућа под белим сводовима породичне велике магазе, уљуљкиван или буђен циликом ласта и блесковима августа…

Да ли је случајно то, што Шејка свој ПУТ започиње стиховима из Дантеовог Пакла : „Па зато устај, савладај своју клонулост духом што у свакој побеђује борби“. Ја устадох, и показавши се јачи но што се збиља осећах, рекох : “ Хајдемо, ја сам одважан и јак“ ?

Није.

Вреди ли описивати то време и на шта оно највише личи? Милован Данојлић има песму Ваљајте бурад, у којој, већ на њеном почетку, вапи : Ваљајте бурад.

Амблем Заветина- Круг. Неолит

Ваљајте их рукама и ногама / Котрљајте бурад друмовима истока и југа / Нека се затресу, нека изломеплеснива врата складишта... (истицање Б. ) Јован Христић, у песми Федру вели : И ово још хоћу да знаш, драги мој Федре : живели смо / У временима сасвим очајним. Од трагедије / Правили смо комедију, од комедије трагедију ; // А оно право : озбиљност, мера, мудра узвишеност, / Узвишена мудрост, увек нам је измицало. .....

Видети више :  http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/09/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8/