Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније - Апел Листу Заветине+је потребна новчана помоћ за штампање Целокупних дела Белатукадруза како би те књиге доспеле у народ и културу за које су и писане. А преко њих и у свет! ______________________________________

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

Пруга 45. упоредника
ПРУГА Бордо -Лион - Милано - Загреб - Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз пре Дунава на Ђердапу - Одеса

четвртак, 11. мај 2017.

Чалгија Мојсије Петровић - Ђорушице, црнооко


Отпремљено је 04.05.2009.

Чалгија Мојсије Петровић (Београдска Чалгија) бави се извођењем готово заборављени музички стил са подручја Балканског полуострва и уједно оживљава обичаје и дух старих вароши. Несумњиво је да су у прошлости чалгиџије биле део свакодневног живота нашег градског становништва. Чалгија их је увесељавала у кафанама, на свадбама и другим јавним и приватним слављима. Последњи аутентични београдски чалгијски оркестар престао је са радом почетком ХХ века.

Манастирска езгија

среда, 10. мај 2017.

Шта је нарочито важно на почетку духовног живота

АНЂЕЛКО АНУШИЋ, осврт


КОСМИЧКА ЗИМА У ПРТИНИ РАБОВОЈ


Анђелко Анушић: Зимно место, Културни центар, Сврљиг, 2017.


Јер је свако створење
Пуно Бога и књига је
МајстерЕкхарт

Нова збирка поезије Анђелка Анушића „Зимно место“*  започиње цитатима: В.Б.Јејтса, „Издржи што ти Бог додели, не тражи добит већу“  који комуницира са  Едиповим речима„Човек мора да поднесе оно што му одреде Богови“, и„Где нема богова, владају авети.“(Новалис). Трећи цитат су стихови што казују о вредновању дјела: „Ако они који знаду, /Дјелу твојем чест не даду; /Вјеруј зао јест то знак. /Ако ли тек главе мале /Дјело твоје саме хвале;/ Баци дјело то у мрак.“ (Лука Милованов Георгијевић).
Они сугеришу да песник Анушић  цитира своје песнике и мислиоце  који су његови духовни сродници. Стихови што казују о вредновању дјела су јамачно Анушићево мишљење које  налази у цитираним стиховима. На улазу у бројне песме ове збирке стоје стихови песника, мислиоца, пророка… Они  доприносе обликовању поетичког становишта и потврђују Борхесову тезу да сви песници пишу једну (све)песму. Поетичко семантички потенцијал  ове поезије излази из тематског и временског оквира,и Анушићева поезија постаје универзална фреска у којој су присутни они што се налазе у овој поезији, као што се и ова поезија чује и препознаје  у цитираним стиховима што сумирају универзум пјесничког памћења оног што има универзалне вредности.
Мото и све о чему пева ова поезија дају посебну  боју, звук и полифонију. У своју песничку грађевину (песнички поступак) може да их  утка само песник посебног дара, искуства и снаге какав је  Анђелко Анушић. Отуд у овој збирци МајстерЕкхарт, Хесиод, Свети Јован од Крста, јер (Хиљаду ћу смрти да доживим, / Јер живот свој ишчекујем, /умирући, јер не умирем),Кафка (Само је зло способно да спозна себе), Свети Јефрем Сиријски; Антологија поезије старога Мексика (Моје тело је само мало земље, / бола,тескобе, робовања.), Јован Зивлак, Мирослав  Поповић, Никола Беговић, Народна струна са Баније и Кордуна, Новица Тадић, Стеван Тонтић, Мојсије (Оно што ти је познато, уистину је твој непријатељ), Атонски старац Арсеније (Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити), Х. Џубран (Ваш бол је сламање љуштуре која окружује ваше поимање) Роберт Марто, Соломон, Апокрифи новозаветни, Мирослав Лукић, Хорације, Вергилије, М. Ј. Вишњић, Владан Десница, Плач Јеремијин, С. М. Сарајлија (Ох, свјетино, ох метеже људски! / Ох Крајино, самртна хаљино,/И крвљење, глупо безумљење,/Рате грожни, бијесу бесчовјечја!/ Царовање, грдно јадовање! ).
Посвете (Гојку Ђогу, Небојши Деветаку, Мирку Грбићу, Миловану Данојлићу, Милошу Кордићу,Сенима поубијаних Градинчана и Сувомеђаша,  Драгану Кордићу, post mortem, Милошу Кордићу,Милану Ненадићу, Николи Вујчићу, Рајку Петрову Ногу, Бранку Летићу, Славици Гароњи Радованац и Војину Дабићу, Славку Гордићу и Душки Певуљи, Јовану Радуловићу, Здравку Крстановићу и Ранку Поповићу,  сугеришу да  Анушићево (ис)певање  успоставља везу,  и  посредује, са делом оних који су судбински присутни у тој свепесми – фресци у којој се препознаје универзална матрица. И све то са дубинском свешћу о стваралачким укрштајима и цивилизацијским   вертикалама
            Отуда толико реминисценција, и зато мотои, и они којима су песме посвећене, у   овој поезији представљају космооквир  за симболику земаљског и драматику људског бивства на овим просторима. Позвао је за песничку трпезу оне што су се нашли у његовом делу дахом речи својих. И не само дахом већ и животном судбином. Јамачно да се и Анушићеви стихови находе у њиховим мислима које су се, ево, огласиле  у његовим, и чини се да су се многи објавили у песнику посебног кова, Анђелку Анушићу.Све је инвентивно употребљено  у овој песмарици - посланици, на Анушићев начин.  Он  успева да свом доживљају обезбеди снагу универзалног искуства и да, при томе, убедљиво  испевава изузетно рељефну поезију времена у којем живи и ствара. И да успостави везу  са првом страницом постанка, види време  када„…над Карадолином беше тамно“ и спозна  да је („Природа песме, ребро“),  стиховима његовим казано „где сеје Песник – далек злату / још даљи од сребра / спознав’ и Песма да је од ребра // и члови човек у оном блату / сневајућ’ у ребру своју плату“.

аутор Анушић

Студиознијим рашчитавњем ове песме  спознаје  се  поимање човекове, и песничке,  драме  и пут је  за разумевње универзалних начела  „Преко грбе земљине“ пут за поимање душе коју овај Сиротан помајке епике  „знаком неовдашњим“  у лирику судбинског претаче.  И повезује с упориштима што су спрвотних словеса библијских списа и оних што су кроз времена биле светионици   са мноштвом мета-форичких и сугестивних алегорија  у којима је сабрано прошло и садашње. Кроз које се чује и Елиот („Време садашње и време прошло. Оба су можда присутна у времену будућем,. А време будуће садржано у времену прошлом…“)„са свешћу о читавој прошлости као присутној овде и сада“ (Одн).
Испевава песник из прошлог времена што се у садашње слива, казује  „раскошним и самосвојним  песничким језиком, препуним фигуративних и лексичких преплета и иновација“(Ђого) како:

Круни се глина са мене и блати

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Ознаке - Претраживање чланака

000408 01467 01485 01620 01621 01949 19380 19402 19434 2014 NIŠKE ANИMOZNOSTI / Miroljub Todorović NOVE PRIČE /Zoran M. Mandić PREKTO JETA CAKA / Eson Jaos PUŠKIN / Zoran M. Mandić Антологије Јована Пејчића Влашке и циганске песме ЛеЗ 00000031 ЛеЗ 0000584 ЛеЗ 0000585 ЛеЗ 0000586 ЛеЗ 0000587 ЛеЗ 0000588 ЛеЗ 0000589 ЛеЗ 0000590 ЛеЗ 0000591 ЛеЗ 0000592 ЛеЗ 0000593 ЛеЗ 0000594 ЛеЗ 0000595 ЛеЗ 0000596 ЛеЗ 0002434 ЛеЗ 0002435 ЛеЗ 0002436 ЛеЗ 0002438 ЛеЗ 0002456 ЛеЗ 0002598 ЛеЗ 0002608 ЛеЗ 0002700 ЛеЗ 0002981 ЛеЗ 0002982 ЛеЗ 0004175 ЛеЗ 0004182 ЛеЗ 0004317 ЛеЗ 0004351 ЛеЗ 0006572 ЛеЗ 0006583 ЛеЗ 0008789 ЛеЗ 0008793 ЛеЗ 0008794 ЛеЗ 0010284 ЛеЗ 0010308 ЛеЗ 0010580 ЛеЗ 0010711 ЛеЗ 0010713 ЛеЗ 0010714 ЛеЗ 0010715 ЛеЗ 0010716 ЛеЗ 0010717 ЛеЗ 0010718 ЛеЗ 0010719 ЛеЗ 0010720 ЛеЗ 0010721 ЛеЗ 0010722 ЛеЗ 0010795 ЛеЗ 0010796 ЛеЗ 0010797 ЛеЗ 0010798 ЛеЗ 0010799 ЛеЗ 0010800 ЛеЗ 0010802 ЛеЗ 0010803 ЛеЗ 0010804 ЛеЗ 0010805 ЛеЗ 0010806 ЛеЗ 0010807 ЛеЗ 0010808 ЛеЗ 0010809 ЛеЗ 0010810 ЛеЗ 0010817 ЛеЗ 0010818 ЛеЗ 0010819 ЛеЗ 0010820 ЛеЗ 0010821 ЛеЗ 0010822 ЛеЗ 0010823 ЛеЗ 0010824 ЛеЗ 0010825 ЛеЗ 0010826 ЛеЗ 0010827 ЛеЗ 0010828 ЛеЗ 0010829 ЛеЗ 0010830 ЛеЗ 0010831 ЛеЗ 0010832 ЛеЗ 0010833 ЛеЗ 0010834 ЛеЗ 0010835 ЛеЗ 0010836 ЛеЗ 0010837 ЛеЗ 0010838 ЛеЗ 0010839 ЛеЗ 0010840 ЛеЗ 0010841 ЛеЗ 0010842 ЛеЗ 0010843 ЛеЗ 0010844 ЛеЗ 0010845 ЛеЗ 0010846 ЛеЗ 0010847 ЛеЗ 0010849 ЛеЗ 0010850 ЛеЗ 0010852 ЛеЗ 0011023 ЛеЗ 0011024 ЛеЗ 0011025 ЛеЗ 0011026 ЛеЗ 0011913 ЛеЗ 0011914 ЛеЗ 0011915 ЛеЗ 0011916 ЛеЗ 0011917 ЛеЗ 0011918 ЛеЗ 0011949 ЛеЗ 0011950 ЛеЗ 0011959 ЛеЗ 0011960 ЛеЗ 0011961 ЛеЗ 0011963 ЛеЗ 0012319 ЛеЗ 0012320 ЛеЗ 0012338 ЛеЗ 0012339 ЛеЗ 0012340 ЛеЗ 0012485 ЛеЗ 0012488 ЛеЗ 0012489 ЛеЗ 0012490 ЛеЗ 0012642 ЛеЗ 0012643 ЛеЗ 0017630 ЛеЗ 0017939 Мирослав Лукић ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића Покретач дигитални књижевни часопис "У смеру вртлога" Ртањ Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943) Српска поезија Станиша Нешић Стојадиновић и коментари Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА аб добитник књижевне маграде Повеља Карађорђе лист "Политика" и дух комунистичке носталгије нови веб сајт посвећен поезији осврт