НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА.Ка ЦЕЛОКУПНИМ ДЕЛИМА
Странице
Translate
Укупно приказа странице
Претражи овај блог
О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније
Порасла јела до неба
понедељак, 04. септембар 2017.
петак, 18. август 2017.
четвртак, 17. август 2017.
Predstavljen do sada neobjavljeni rukopis Petra Kočića
Објављено је 11.05.2017.
U Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske predstavljen je do sada neobjavljeni rukopis Petra Kočića. Pod nazivom "Sudanija" prerađen je u dramsku formu, a nastao je po uzoru na istoimenu pripovijetku.
петак, 04. август 2017.
ДВОГЛАВИ ПЕСНИК.УЗ ЈЕДАН ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА / Белатукадруз
Да ли
сам ја то записивао доиста десетог децембра 1974?
Боље је у Београду, тј. на целој територији СФРЈ бити –
шверцер, лопов, доушник, убица, марксист, троцкист, ђиласовац, титовац, или било шта друго, него млад песник,
романописац, филозоф или теоретичар Голе истине. Сви други боље живе од
песника, романописаца и филозофа!
Живео сам међу апсурдним и очајним људима и сам сам пао у
слична стања.
Располагао сам огромним вишковима - не новца, него
времена.
И скоро пет деценија је пролетело.
Други су развијали вештине примереније духу времена, а ја
сам – превише сугестиван – претерано развио сопствену уобразиљу, и веома лако,
скоро спонтано поверујем у оно што је у уобразиљи...
Понекада паднем у транс, као русаља. И разговарам са вековима и деценијама,
са људима којих одавно нема и од којих је остало само
презиме или надимак.
презиме или надимак.
Са
мртвима као са живима.
Светски
и локални апсурди се пројектују у мени у виду несхватљиве несигурности,
нерасположења, пригушених болова, чудне равнодушности....
(Трећи осми 2017. Несаница, касно ноћу)
= извор: из необјављених рукопиуса српских писаца
André Rieu - Boléro (Ravel)
Објављено је 24.04.2012.
André Rieu & the Johann Strauss Orchestra performing Ravel's Boléro live in Maastricht.
Taken from the DVD/Blu-Ray "André Rieu - Under the Stars - Live in Maastricht 5."
Taken from the DVD/Blu-Ray "André Rieu - Under the Stars - Live in Maastricht 5."
четвртак, 03. август 2017.
Patricia i Denis Venčanje Češljeva Bara 17 08 2013 Kupovina mlade
Објављено је 12.01.2014.
Patricia i Denis Venčanje Češljeva Bara 17 08 2013 Kupovina mlade
Tematika Pozarevacke Estrade: narodna folk novokomponovana nasa domaca muzika srbija balkan tekstovi pesama uzivo hitovi pevaci pevacice estradni umetnici zvezde takmicenja prvi glas novo 2013 2014 2015 orkestar dvojke rumba spotovi
Tematika Pozarevacke Estrade: narodna folk novokomponovana nasa domaca muzika srbija balkan tekstovi pesama uzivo hitovi pevaci pevacice estradni umetnici zvezde takmicenja prvi glas novo 2013 2014 2015 orkestar dvojke rumba spotovi
среда, 12. јул 2017.
понедељак, 10. јул 2017.
недеља, 09. јул 2017.
Велика чуда Свете Петке, исцеливање опседнуте девојке у Румунији, молитв...
Објављено је 07.04.2017.
Чудо Свете Петке
1986.године у манастиру Св. Петке у Стублу код Краљева записано је следеће сведочанство:
Драгиша Гојквић, пореклом из Колашина, задужбинар капелице Св. Петке у манастиру у Стублу, чудесно је спашен од крвника на своме имању на Космету, на коме је живео, одбијајући да прода своје имање Шиптарима и исели се. У бесу, Шиптари су једног дана опколили његову кућу, а Драгиша, немајући куд, сакри се на таван. С пушкама и урлицима погрда Шиптари су провалили у кућу. Један од њих попео се на таван. У том тренутку испред Драгише је стала чудесна жена у црном (тада није знао да је то Св. Петка) и рекла му: „Не бој се Драгиша, ја ћу те сакрити“. „Коса на глави ми се дигла када сам чуо своје име, и видео пред собом жену“ – казивао је Драгиша. Шиптари су викали “како, где је, нема га, сада је био ту…“, и у чуђењу отишли.
После тог догађаја, Драгиша је дошао у Врњачку Бању, а имање није продао. Тако се једнога дана 1986.године, убрзо после пожара који је прогутао манастирску цркву дашчару, Драгиша појавио у манастиру, испричао ову причу, и у знак захвалности Св. Петки, својим средствима подигао нову црквицу. Његова изричита жеља била је да се црквица посвети Преподобној Мајци Петки.”
Из књиге „ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА“ – јереј Сретен Лазаревић
https://youtu.be/8QqBfXmtfw4
1986.године у манастиру Св. Петке у Стублу код Краљева записано је следеће сведочанство:
Драгиша Гојквић, пореклом из Колашина, задужбинар капелице Св. Петке у манастиру у Стублу, чудесно је спашен од крвника на своме имању на Космету, на коме је живео, одбијајући да прода своје имање Шиптарима и исели се. У бесу, Шиптари су једног дана опколили његову кућу, а Драгиша, немајући куд, сакри се на таван. С пушкама и урлицима погрда Шиптари су провалили у кућу. Један од њих попео се на таван. У том тренутку испред Драгише је стала чудесна жена у црном (тада није знао да је то Св. Петка) и рекла му: „Не бој се Драгиша, ја ћу те сакрити“. „Коса на глави ми се дигла када сам чуо своје име, и видео пред собом жену“ – казивао је Драгиша. Шиптари су викали “како, где је, нема га, сада је био ту…“, и у чуђењу отишли.
После тог догађаја, Драгиша је дошао у Врњачку Бању, а имање није продао. Тако се једнога дана 1986.године, убрзо после пожара који је прогутао манастирску цркву дашчару, Драгиша појавио у манастиру, испричао ову причу, и у знак захвалности Св. Петки, својим средствима подигао нову црквицу. Његова изричита жеља била је да се црквица посвети Преподобној Мајци Петки.”
Из књиге „ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА“ – јереј Сретен Лазаревић
https://youtu.be/8QqBfXmtfw4
Moc krsne slave(Sv.Arhangel Mihailo,Sv.Petka Paraskeva).wmv
Објављено је 24.12.2012.
"Pica za dobro jutro" - Radio "AS" - Sabac (Aca Andric)
четвртак, 11. мај 2017.
Чалгија Мојсије Петровић - Ђорушице, црнооко
Отпремљено је
04.05.2009.
Чалгија Мојсије
Петровић (Београдска Чалгија) бави се извођењем готово заборављени музички стил
са подручја Балканског полуострва и уједно оживљава обичаје и дух старих
вароши. Несумњиво
је да су у прошлости чалгиџије биле део свакодневног живота нашег градског
становништва. Чалгија их је увесељавала у кафанама, на свадбама и другим јавним
и приватним слављима. Последњи аутентични београдски чалгијски оркестар престао
је са радом почетком ХХ века.
среда, 10. мај 2017.
АНЂЕЛКО АНУШИЋ, осврт
КОСМИЧКА
ЗИМА У ПРТИНИ РАБОВОЈ
Анђелко Анушић: Зимно место,
Културни центар, Сврљиг, 2017.
Јер је свако створење
Пуно Бога и књига је
МајстерЕкхарт
Нова збирка поезије Анђелка Анушића „Зимно место“* започиње цитатима: В.Б.Јејтса, „Издржи што ти Бог
додели, не тражи добит већу“ који
комуницира са Едиповим речима„Човек мора
да поднесе оно што му одреде Богови“, и„Где нема богова, владају авети.“(Новалис). Трећи цитат су стихови што
казују о вредновању дјела: „Ако они који знаду, /Дјелу твојем чест не даду;
/Вјеруј зао јест то знак. /Ако ли тек главе мале /Дјело твоје саме хвале;/ Баци
дјело то у мрак.“ (Лука Милованов
Георгијевић).
Они сугеришу да песник
Анушић цитира своје песнике и мислиоце
који су његови духовни сродници.
Стихови што казују о вредновању дјела су јамачно Анушићево мишљење које налази у цитираним стиховима. На улазу у
бројне песме ове збирке стоје стихови песника, мислиоца, пророка… Они доприносе обликовању поетичког становишта и
потврђују Борхесову тезу да сви песници пишу једну (све)песму. Поетичко
семантички потенцијал ове поезије излази
из тематског и временског оквира,и
Анушићева поезија постаје универзална фреска у којој су присутни они што се
налазе у овој поезији,
као што се и ова поезија чује и препознаје
у цитираним стиховима што сумирају универзум пјесничког памћења оног што
има универзалне вредности.
Мото и све о чему пева
ова поезија дају посебну боју, звук и
полифонију. У своју песничку грађевину (песнички поступак) може да их утка само песник посебног дара, искуства и
снаге какав је Анђелко Анушић. Отуд у
овој збирци МајстерЕкхарт, Хесиод, Свети Јован од Крста, јер (Хиљаду ћу смрти да доживим, / Јер живот свој
ишчекујем, /умирући, јер не умирем),Кафка
(Само је зло способно да спозна себе),
Свети Јефрем Сиријски;
Антологија поезије старога Мексика (Моје
тело је само мало земље, / бола,тескобе,
робовања.), Јован Зивлак, Мирослав
Поповић, Никола Беговић, Народна струна са Баније и Кордуна, Новица Тадић, Стеван Тонтић, Мојсије (Оно што ти је познато, уистину је твој
непријатељ), Атонски старац Арсеније (Високо
цени сваки удисај, јер се он неће вратити), Х. Џубран (Ваш бол је сламање љуштуре која окружује ваше поимање) Роберт
Марто, Соломон, Апокрифи новозаветни, Мирослав Лукић, Хорације, Вергилије, М. Ј. Вишњић, Владан Десница, Плач Јеремијин, С. М. Сарајлија (Ох, свјетино, ох метеже
људски! / Ох Крајино, самртна хаљино,/И крвљење, глупо безумљење,/Рате грожни,
бијесу бесчовјечја!/ Царовање, грдно јадовање! ).
Посвете (Гојку Ђогу, Небојши Деветаку, Мирку Грбићу,
Миловану Данојлићу, Милошу Кордићу,Сенима поубијаних Градинчана и
Сувомеђаша, Драгану Кордићу, post mortem, Милошу
Кордићу,Милану Ненадићу, Николи Вујчићу, Рајку
Петрову Ногу, Бранку Летићу, Славици Гароњи Радованац и Војину Дабићу, Славку
Гордићу и Душки Певуљи, Јовану Радуловићу, Здравку Крстановићу и Ранку Поповићу, сугеришу да
Анушићево (ис)певање успоставља
везу, и
посредује, са делом оних који су судбински присутни у тој свепесми – фресци у којој се препознаје
универзална матрица. И све то са дубинском свешћу о стваралачким укрштајима и
цивилизацијским вертикалама
Отуда толико реминисценција, и зато мотои,
и они којима су песме посвећене, у овој
поезији представљају космооквир за
симболику земаљског и драматику људског бивства на овим просторима. Позвао је
за песничку трпезу оне што су се нашли у његовом делу дахом речи својих. И не само дахом већ и животном судбином. Јамачно
да се и Анушићеви стихови находе у њиховим мислима које су се, ево, огласиле у његовим, и чини се да су се многи објавили у
песнику посебног кова, Анђелку Анушићу.Све је инвентивно употребљено у овој песмарици - посланици, на Анушићев начин. Он успева да свом доживљају обезбеди снагу
универзалног искуства и да, при томе, убедљиво
испевава изузетно рељефну поезију времена у којем живи и ствара. И да
успостави везу са првом страницом
постанка, види време када„…над Карадолином беше тамно“ и спозна да је („Природа песме, ребро“), стиховима његовим казано „где сеје Песник –
далек злату / још даљи од сребра / спознав’ и Песма да је од ребра // и члови
човек у оном блату / сневајућ’ у ребру своју плату“.
 |
| аутор Анушић |
Студиознијим рашчитавњем ове песме спознаје
се поимање човекове, и
песничке, драме и пут је
за разумевње универзалних начела „Преко грбе земљине“ пут за поимање душе
коју овај Сиротан помајке епике „знаком неовдашњим“ у лирику судбинског претаче. И повезује с упориштима што су спрвотних
словеса библијских списа и оних што су кроз времена биле светионици са мноштвом мета-форичких и сугестивних
алегорија у којима је сабрано прошло и
садашње. Кроз које се чује и Елиот („Време садашње и време прошло.
Оба су можда присутна у времену будућем,. А време будуће садржано у времену прошлом…“)„са свешћу о читавој прошлости као
присутној овде и сада“ (Одн).
Испевава песник из прошлог времена што се у садашње слива,
казује „раскошним и самосвојним песничким језиком, препуним фигуративних и
лексичких преплета и иновација“(Ђого) како:
Круни се глина са мене
и блати
среда, 26. април 2017.
Sasvim prirodno: Duduk, cevare, gajde
Објављено је 11.06.2015.
Документарни забавно-путописни серијал Сасвим природно
аутор Јован Мeмeдовић
Сасвим природно: Дудук, цеваре, гајде
аутор Јован Мeмeдовић
Сасвим природно: Дудук, цеваре, гајде
уторак, 25. април 2017.
Antologija na Makedonskata calgija / Антологија на Македонската чалгија
Објављено је 08.04.2013.
1. Маргица Антевска - Со маки сум се родил јас 00:00
2. Наум Петрески - Биљана платно белеше 05:02
3. Виолета Томовска - Дафино вино црвено 09:25
4. Наум Петрески - Јовано Јованке 13:05
5. Виолета Томовска - Македонско девојче 16:09
6. Наум Петрески - По друм одам мајче 20:07
7. Сузана Спасовска - Сношти сакав да ти дојдам 23:54
8. Наум Петрески - Сношти минав покрај вази 26:34
9. Наум Петрески - Ај засвирете ми чалгии 32:00
10.Сузана Спасовска - Сношти поминав заминав 36:08
11.Виолета Томовска - Бело лице љубам јас 40:07
12.Сузана Спасовска - Ја излези стара мајко 43:32
13.Сузана Спасовска - Пара бери киселец 46:09
14.Сузана Спасовска - Там дека има високи чардаци 49:50
2. Наум Петрески - Биљана платно белеше 05:02
3. Виолета Томовска - Дафино вино црвено 09:25
4. Наум Петрески - Јовано Јованке 13:05
5. Виолета Томовска - Македонско девојче 16:09
6. Наум Петрески - По друм одам мајче 20:07
7. Сузана Спасовска - Сношти сакав да ти дојдам 23:54
8. Наум Петрески - Сношти минав покрај вази 26:34
9. Наум Петрески - Ај засвирете ми чалгии 32:00
10.Сузана Спасовска - Сношти поминав заминав 36:08
11.Виолета Томовска - Бело лице љубам јас 40:07
12.Сузана Спасовска - Ја излези стара мајко 43:32
13.Сузана Спасовска - Пара бери киселец 46:09
14.Сузана Спасовска - Там дека има високи чардаци 49:50
понедељак, 24. април 2017.
CRNA BRESNICKA JESEN
Објављено је 07.11.2015.
CRNA BRESNIČKA JESEN je film koji je bio prikazan na promociji knjige TUGOVANKE, CMILJANE ĐOKIĆ
INTERVJU: Zahar Prilepin - Rusija nije na vreme shvatila šta će se desit...
Објављено је 24.04.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Zahar Prilepin, jedan od najuticajnijih ruskih pisaca današnjice. Nagrađivan je dosta puta i u inostranstvu je veoma cenjen. Važi za glas cele jedne generacije. Mnogi kažu da bi se razumela današnja Rusija, mora se razumeti Prilepin. On je književna zvezda savremene Rusije, možda i najbolji pisac iz reda mlađih ruskih pokolenja. Prilepin je bio strastveni nacionalista i kritičar Putina. Više puta je uhapšen zbog učestvovanja u političkim protestima. Nakon dešavanja na Krimu, radikalno je promenio svoj odnos prema predsedniku i počeo je da podržava i hvali Putina. Ukrajina za Prilepina nije zaista nezavisna država, već odmetnuta provincija koja ponovo mora biti osvojena. Za one koji poznaju Prilepina njegov odlazak na front ne predstavlja veliko iznenađenje. Smatra da je muškarac programiran da ratuje, a žena da rađa decu i da je to deo onoga što razlikuje ruskog čoveka od zapadnog čoveka. Veliki je prijatelj Emira Kusturice i celog srpskog naroda. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Hvala svima koji su učestvovali u prevođenju ove emisije, a posebnu zahvalnost dugujemo Nemanji koji je preveo najveći deo.
Intervju je snimljen 06.02.2017. godine u Donjecku.
Hvala svima koji su učestvovali u prevođenju ove emisije, a posebnu zahvalnost dugujemo Nemanji koji je preveo najveći deo.
Intervju je snimljen 06.02.2017. godine u Donjecku.
недеља, 23. април 2017.
PORTRETI: DUŠAN MAKAVEJEV – MISTERIJA MAKAVEJEV
Објављено је 22.04.2016.
PORTRETI: DUŠAN MAKAVEJEV – MISTERIJA MAKAVEJEV
Misterija Makavejev, portret Dušana Makavejeva najvećeg srpskog i svetski priznatog avangardnog reditelja, realizovan je u periodu od 2007. do 2011. godine. Snimanje je započeto na BELEF-u, kada je Makavejev držao radionicu za studente režije na Kalemegdanskoj tvrđavi, nastavljeno u Zoološkom vrtu, gde je reditelj govorio o načinu rada sa životinjama, koje je često koristio u svojim filmovima i ispred Vojnog muzeja, gde je evocirao sećanja na prošla ratovanja i bombardovanja koja su zadesila Beograd
O velikom Maku govorili su njegovi najbliži saradnici: Branko Vućićević i Želimir Žilnik (kao pomoćnici na više filmskih projekata), Pega Popović i Milan Spasić (prvi kao snimatelj W.R. Misterije Organizma i drugi kao autor čuvenog akta sa crnom mačkom), Mihailo Ilić (montažer još od vremena KK Beograd), Svetozar Cvetković i Eva Ras (glumci koje je Makavejev proslavio u svojim remek delima).
Kolege i savremenici su evocirali uspomene na poznanstvo sa Makavejevim: Jovan Ćirilov (glavni glumac u amaterskom filmu "Pečat"), Zdravko Randić (Makavejev mu je bio asistent u filmu "Cipelice na asfaltu"), Miloš Radivojević (sledbenik u eksperimentalnoj fazi), Marko Kostić (reditelj i filmski kritičar kome je Makavejev uzor), Vladimir Blaževski (Mak ga je naučio kako da radi sa životinjama na filmu), Rastko Ćirić (autor špice filma "Rupa u duši"), Nikola Lorencin (autor publikacije o Makavejevu), Slobodan Šijan (dobro upućen u celokupno njegovo stvaralaštvo).
Kritičari i publicisti su dali svoj sud o ličnosti i delu Dušana Makavejeva: Ranko Munitić, Vojin Dimitrijević, Borka Pavićević, Muharem Pervić u ambijentu Jugoslovenske Kinoteke, terasi bioskopa 20. Oktobar, Hajd parku. Prijatelji još iz novosadske gimnazije: Rodoljub Malenčić i Raša Popov, setili su se prvih aktivnosti i umetničkih ispoljavanja Dušana Makavejeva.
Brojni inserti iz bogate filmografije obogaćuju i ilustruju filmski portret o najvećem živom predstavniku Novog filma, pokreta nastalog šesdesetih godina i anuliranog i prikaženog kao Crni talas sedamdestih godina prošlog veka.
Song prema stihovima Raše Popova komponovao i izveo Antonije Toni Pušić, alijas Rambo Amadeus, koji je i jedan od učesnika emisije.
Grafičkom animacijom i dizajnom se bavio Miloš Gojković, a emisiju je izmontirao Miloš Stojanović.
Režija: Dragomir Zupanc
Scenario: Radmila Radaković
Urednik: Miloš M. Radović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Misterija Makavejev, portret Dušana Makavejeva najvećeg srpskog i svetski priznatog avangardnog reditelja, realizovan je u periodu od 2007. do 2011. godine. Snimanje je započeto na BELEF-u, kada je Makavejev držao radionicu za studente režije na Kalemegdanskoj tvrđavi, nastavljeno u Zoološkom vrtu, gde je reditelj govorio o načinu rada sa životinjama, koje je često koristio u svojim filmovima i ispred Vojnog muzeja, gde je evocirao sećanja na prošla ratovanja i bombardovanja koja su zadesila Beograd
O velikom Maku govorili su njegovi najbliži saradnici: Branko Vućićević i Želimir Žilnik (kao pomoćnici na više filmskih projekata), Pega Popović i Milan Spasić (prvi kao snimatelj W.R. Misterije Organizma i drugi kao autor čuvenog akta sa crnom mačkom), Mihailo Ilić (montažer još od vremena KK Beograd), Svetozar Cvetković i Eva Ras (glumci koje je Makavejev proslavio u svojim remek delima).
Kolege i savremenici su evocirali uspomene na poznanstvo sa Makavejevim: Jovan Ćirilov (glavni glumac u amaterskom filmu "Pečat"), Zdravko Randić (Makavejev mu je bio asistent u filmu "Cipelice na asfaltu"), Miloš Radivojević (sledbenik u eksperimentalnoj fazi), Marko Kostić (reditelj i filmski kritičar kome je Makavejev uzor), Vladimir Blaževski (Mak ga je naučio kako da radi sa životinjama na filmu), Rastko Ćirić (autor špice filma "Rupa u duši"), Nikola Lorencin (autor publikacije o Makavejevu), Slobodan Šijan (dobro upućen u celokupno njegovo stvaralaštvo).
Kritičari i publicisti su dali svoj sud o ličnosti i delu Dušana Makavejeva: Ranko Munitić, Vojin Dimitrijević, Borka Pavićević, Muharem Pervić u ambijentu Jugoslovenske Kinoteke, terasi bioskopa 20. Oktobar, Hajd parku. Prijatelji još iz novosadske gimnazije: Rodoljub Malenčić i Raša Popov, setili su se prvih aktivnosti i umetničkih ispoljavanja Dušana Makavejeva.
Brojni inserti iz bogate filmografije obogaćuju i ilustruju filmski portret o najvećem živom predstavniku Novog filma, pokreta nastalog šesdesetih godina i anuliranog i prikaženog kao Crni talas sedamdestih godina prošlog veka.
Song prema stihovima Raše Popova komponovao i izveo Antonije Toni Pušić, alijas Rambo Amadeus, koji je i jedan od učesnika emisije.
Grafičkom animacijom i dizajnom se bavio Miloš Gojković, a emisiju je izmontirao Miloš Stojanović.
Režija: Dragomir Zupanc
Scenario: Radmila Radaković
Urednik: Miloš M. Radović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Dejan Lucic OTKRIVA - TAJNE VATIKANSKE SPISE SU MI OTKRILE TAJNE SLUZBE ...
Објављено је 03.04.2017.
VLADIMIR PUTIN kanal prati aktuelna politicka desavanja kao i mnoge druge teme kako na BALKANU tako i u SVETU. Kliknite na subscribe Pogledajte ostale emisije na nasem kanalu hvala .
Ritualni ples vlaške "šojmanke" pred padanje u trans
Објављено је 19.04.2013.
Na brdu Pojenj iznad Topolnice u Porečkoj Reci (opština Majdanpek), svake godine na Cveti rano ujutru seljanka Ivanka Lazarević (r. 1956) pada u "trans", i u tom stanju dolazi u kontakt sa demonkama Sudbine, koje Vlasi ovde zovu "Šojmanje". Šojmanke joj govore sudbinu ljudi koji su joj došli u posetu, ali i sudbinu njihovih sela i države. U "trans" se uvodi kroz pevanje i igranje u dvorištu kuće. Klip je izvod iz video zapisa koji je na Cveti 2006. godine načinio etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku, za potrebe etnološke monografije "U zemlji Vetra i Šojmana", i prikazuje ključne faze Ivankinog plesa, kojim se ona uvodi u "trans".
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА / Белатукадруз
Пробуди се, пробуди,
са твоје веранде
ћуприја на реци
жути се ко дрен.
Овце лижу малтер,
шалитра зид једе,
ластавице лете
узводно уз реку
и прелећу брвна,
брвна преко реке,
вратић и раставић
и водену дрезгу.
Отвори око,
тако, тако, хоп, хеј!
Тако бела, хоп,
хајде, бела, хеј!
Ластавице од пљувачке
врба и од перја
гнездо лепе
под верандом
са које се вода слива
пљуска кратког,
ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ.
Устани, хоп, устани,
на вашару врви
села деведесет,
жандарми обукли
парадна одела.
Бајонети блеште
као коцке леда
испод којих лежи,
ко риба на сувом,
непомичан, миран
Краљ од Хомоља.
Устани, хајде, устани,
и дохвати влас
из косе, или нокат,
ил нит из доламе –
амајлију против ножа,
метка, црвенога ветра.
Три жандара, три русаље
гледају се испод ока.
Укрстивши бајонете.
Док га бивша жена
лесковим прутићем бије.
Нико више и не мисли
шта ће бити у заранке
кад се вашар разилази,
кад га натоваре
на камион и понесу
према гробу без белега,
ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ?
– Кога будиш, учениче?
Коме је још стало
до истине, реци?
Зар она није закопана
у гробу без крста?
Не спомињи више
вашар и смрт Краља,
ни зарђала копља
на варошком гробљу
обрасла бршљаном,
поглед на Кучајну,
поглед са Ракита,
Зеленик, Лазницу,
гнездо ластавица,
веранду и вашар,
нити тешке речи
Слава, Љубав, Смрт,
Срећа, Част, Истина,
јер не могу, не могу
да поправе свет,
ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ.
Устани, најзад, устани,
не говори тако,
пожури за женом,
пожури у шуму,
учитељицу гура ветар
у пожар заласка!
Шумар се чуди како
ветар и пожар распасују!
Шумар је наишао пречицом
као и учитељица,
трагом препелица
и јоргованске измаглице.
Устани, зар се бојиш
да пожар заласка
не сагори све?
Угушићеш се на веранди
у диму густом јоргована,
ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ.
– Пусти ме да сањам,
учениче, уз присуство
ластавица, неке ствари
најбоље је преспавати.
Част једино чува сан,
пропадање, а не љубав.
Јер она је, као кромпир,
кажу: на овоме цвета,
а рађа на оном свету.
Поломићеш ноге за оном,
која жури за тобом.
Не можете, не можете се
сустићи никада и нигде:
Љубав је као дан и ноћ,
као ноћ и дан,
ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ…
Petar i Nedeljko Dragojevic * Vlasko kolo na violini
Отпремљено је 09.04.2009.
Dva Vlaha, rodjaci i komsije Petar i Nedeljko Dragojević iz Rudne Glave (opština Majdanpek u istočnoj Srbiji), od detinjstva sviraju zajedno stara vlaška kola i pesme. Snimljeni su u okviru autorskog projekta "Poslednji Orfeji Balkana".
Srpska svadba u Krnjevu uz kolo Autobus u pola šest
Објављено је 12.10.2016.
Svadba Sanje i Vlade uz kolo orkestra Panorama "Autobus u pola šest"
snimak Foto video Jovan
snimak Foto video Jovan
Милан Брдар ''Истина је у нама'' (10.04.2017.)
Објављено је 11.04.2017.
Радио Сербона - ''Профилисање''
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.
ПРИКУПЉАЊЕ СРЕДСТАВА ЗА ПОМОЋ ОБОЛЕЛИМА ОД РАКА У СРБИЈИ
КРАЉЕВСКИ ПАР У БОСТОНУ НА ПРИКУПЉАЊУ СРЕДСТАВА ЗА ПОМОЋ ОБОЛЕЛИМА ОД РАКА У СРБИЈИ
Бостон, Сједињене Америчке Државе, 23. април 2017 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина провели су вече посвећено историји Масачусетса и заједништву, на ком су прикупљана средства за негу пацијената оболелих од рака у Србији.
Краљевски пар, заједно са унуком Амандом Гарфинкел и њеним вереником Нејтом Ерлом, као и сестром Принцезе Катарине госпођом Бети Румелиотис, придружио се овогодишњој свечаности заједно са више од 60 гостију из региона Нове Енглеске, укључујући и српске породице, као и медицинско особље из Института за рак Дана Фарбер из Бостона, дечије болнице Шрајнерс из Бостона и Опште болнице Масачусетса.
Ово је била друга годишња манифестација организације Лајфлајн у Бостону у прелепом центру Гор у Валтаму у Масачусетсу. Центар Гор, на 50 хектара имања, уписан је у Национални историјски регистар и датира из 1776. године као дом породице Гор, једне од најзначајнијих породица у политичкој историји региона Беј Колони. Присутни су уживали у обиласку имања пре него што је почео пријем у здању Кериџ Хаус из 1793. године. Овај догађај био је посвећен нези жена и педијатријској нези оболелих од рака у Србији.
Уважени гости били су докторка Лесли Лиман из бостонске иницијативе за педијатријску онкологију „Глобал“, која је повезана са институтом Дана Фарбер и др Бранко Бојовић, начелник хирургије дечије болнице Шрајнерс из Бостону. Оба лекара дала су кратке презентације, наводећи партнерства која имају са Србијом.
Сребрни спонзор вечери био је Институт за Дана Фарбер, а специјални спонзори били су Живорад и Маја Томић, Јован и Сабрина Бошковић и Нада и Давид Сајзмор. Захваљујемо се овим спонзорима и свим осталим званицама на љубазности и финансијској подршци хуманитарној организацији Лајфлајн.
Њихова Краљевска Височанства захвалила су комитету који је организовао овај догађај: ко-председници Нади Косановић Сајземор, ко-председници Силвији Бајић Бартел, ко-председници Мијани Бован Ојдровић, др Бранку Бојовићу, др Сабрини Крејг Бошковић, др Јовану Бошковићу, др Љиљани Грковић, др Лесли Лиман, као и оцу Александру Влајковићу из Српске православне цркве Светог Саве у Кембриџу у Бостону, у Масачусетсу.
= извор: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Краљевске породице Карађорђевић
субота, 22. април 2017.
Павле Аксентијевић-Росна ливада
Отпремљено је 29.11.2010.
Драгослав Павле Аксентијевић и Група Запис, албум "Попој ми слуго царева".
Росна ливада, росна ливада, росна ливада,
џанум (душо моја), брегом њи(х)ала
Ту ми девојка стадо чувала, стадо чувала,
џанум , бисер низала
Момче гледало, спроћу (спротив, насупрот овде значи преко) ливаде,
чујеш девојко, џанум, чујеш лепојко
Твоје је лице јарко сунашце, а ја сам јунак,
џанум, крај сунца облак
Чујеш девојко, чујеш лепојко, твоје су очи,
џанум, морске трњине
а ја сам јунак, с мора трговац, ја да их
купим, џанум, ја да их љубим.
Росна ливада, росна ливада, росна ливада,
џанум (душо моја), брегом њи(х)ала
Ту ми девојка стадо чувала, стадо чувала,
џанум , бисер низала
Момче гледало, спроћу (спротив, насупрот овде значи преко) ливаде,
чујеш девојко, џанум, чујеш лепојко
Твоје је лице јарко сунашце, а ја сам јунак,
џанум, крај сунца облак
Чујеш девојко, чујеш лепојко, твоје су очи,
џанум, морске трњине
а ја сам јунак, с мора трговац, ја да их
купим, џанум, ја да их љубим.
Мумија у "адидас патикама"....
Мумија у "адидас патикама" и даље крије многе тајне (ФОТО) NovostiOnline | 19. април 2017. 16:33 | Истраживачи су сада успели да је очисте и разоткрију изванредне детаље ових чизама са црно-црвеним пругама, кожним ђоном и декоративном током
Sedlo (Foto: YouTube Screenshot)
Археолози су у априлу прошле године у Монголији открили древну мумију која је на себи имала обућу која је неодољиво подсећала на "Адидас" патике.
Истраживачи су сада успели да је очисте и разоткрију изванредне детаље ових чизама са црно-црвеним пругама, кожним ђоном и декоративном током.
"Кад је откриће објављено, многи су обућу прогласили Адидасом, због видљиве три пруге са стране", каже Галбадрак Енкбат, директор Центра за културно наслеђе Монголије.
"У том смислу, биле су занимљиве за етнографе, нарочито зато што изгледају тако модерно."
Центар је рестаурирао мумију и откривено је да је реч о кројачици из Турске која је умрла на Алтају у Монголији.
На први поглед, чинило се да је мумија стара 1.500, али је касније утврђено да је 400 година млађа од тога.
Умрла је након јаког ударца у главу, а даља тестирања би требало да открију више о њеном животу и смрти.
Уз њено тело, пронађени су ташница, огледало, чешаљ, нож, седло и остаци целог коња.
"Кад је откриће објављено, многи су обућу прогласили Адидасом, због видљиве три пруге са стране", каже Галбадрак Енкбат, директор Центра за културно наслеђе Монголије.
"У том смислу, биле су занимљиве за етнографе, нарочито зато што изгледају тако модерно."
Центар је рестаурирао мумију и откривено је да је реч о кројачици из Турске која је умрла на Алтају у Монголији.
На први поглед, чинило се да је мумија стара 1.500, али је касније утврђено да је 400 година млађа од тога.
Умрла је након јаког ударца у главу, а даља тестирања би требало да открију више о њеном животу и смрти.
Уз њено тело, пронађени су ташница, огледало, чешаљ, нож, седло и остаци целог коња.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"