О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

четвртак, 15. април 2021.

Živa ograda - lovor višnja

Živa ograda - lovor višnja, kako se sadi i gaji da bude gusta i lepa. Praktični saveti kolike sadnice posaditi i na kom rastojanju da živa ograda bude kao pravi zeleni zid. Lovor višnja kao živa ograda se preporučuje u senovitim i manje osunčanim prostorima. Ima više vrsta lovor višnji, izbor vrste zavisi od krajnje željene visine žive ograde. Sadnice možete lovor višnje možete poručiti ovde https://garden.rs/product--lovor-visnja

петак, 13. март 2020.

Јовиа Аћин: Затурене приче, па опет нађене на најнеочекиванијем месту! Такве су драгоцене, јер најбоље раскривају изгубљене истине у животу.



....Ова ваша књига почиње старим мотивом пронађеног рукописа, мада у до сада непознатој варијанти. Шта за вас и ваше ликове у „Пилоту трамваја” значе заборављене приче?
Затурене приче, па опет нађене на најнеочекиванијем месту! Такве су драгоцене, јер најбоље раскривају изгубљене истине у животу. Одгурнули смо их у заборав или одвраћамо поглед од њих, управо зато што се у њима налази нешто болно, нешто што морамо знати, иако нас сатире. Таква је прича и из мог прошлог романа „Сродници”. Били су ми искрсли из срца, па ма колико у њима прича дубоко била болна. Испричана је ведро, иако говори о оцу чија деца су присиљена да оду и оставе га заувек самог. То је роман о фантомском свету и трагању по њему за сродницима, избеглим од комараца и маларије из бечкеречке Мале Барселоне, расејаним, изгубљеним. Населили су неко пиринејско село и назвали га својим именом. А кад онај ко прича, стигне у село, оно је пусто, фантомско, и ствари почињу да се компликују. Уосталом, није ли данашњи свет, нарочито у овим крајевима, у извесном смислу, фантомски? У „Пилоту трамваја” такође виде се Пиринеји, затим Србија, чак и од Галипоља пешке до Косова, па Црна Гора, Албанија, Средоземно море, Француска, Немачка, Аустрија… Европа, и то у њеним засад најстрашнијим тренуцима прошлог века, а који нам много говоре о овом веку. Мој јунак, Миљан Клисура, марсејски трамвајџија са Хомоља, најпре као дечак на страдалном беспућу преко арбанашког крша, па све док не остари и остану му једино сећања на пријатеље и блиске особе, који су скончали у европском котлу и крематоријуму. Али и тај роман је, верујем, ведар, иако говори о нимало ведром животу. Неки читаоци су ми поверили да је код њих роман изазвао благе халуцинације. То се дешава кад спојите светлост и таму.....
извор.ИНТЕРВЈУ: ЈОВИЦА АЋИН, писац |Наш човек у свету – тој причи не могу одолети |Искусили смо збегове и сами и давно и недавно. То су ране које не зацељују. Никоме их не треба пожелети|Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 12.03.2020. у 20:00

четвртак, 17. август 2017.

Predstavljen do sada neobjavljeni rukopis Petra Kočića



Објављено је 11.05.2017.
U Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske predstavljen je do sada neobjavljeni rukopis Petra Kočića. Pod nazivom "Sudanija" prerađen je u dramsku formu, a nastao je po uzoru na istoimenu pripovijetku.

петак, 04. август 2017.

ДВОГЛАВИ ПЕСНИК.УЗ ЈЕДАН ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА / Белатукадруз

Да  ли сам ја то записивао доиста десетог децембра 1974?

Боље је у Београду, тј. на целој територији СФРЈ бити – шверцер, лопов, доушник, убица, марксист, троцкист, ђиласовац, титовац,  или било шта друго, него млад песник, романописац, филозоф или теоретичар Голе истине. Сви други боље живе од песника, романописаца и филозофа!
Живео сам међу апсурдним и очајним људима и сам сам пао у слична стања.
Располагао сам огромним вишковима - не новца, него времена.

И скоро пет деценија је пролетело.



Други су развијали вештине примереније духу времена, а ја сам – превише сугестиван – претерано развио сопствену уобразиљу, и веома лако, скоро спонтано поверујем у оно што је у уобразиљи...
Понекада паднем у транс, као русаља. И разговарам са вековима и деценијама,
са људима којих одавно нема и од којих је остало само 
презиме или надимак.
Са мртвима као са живима.
Светски и локални апсурди се пројектују у мени у виду несхватљиве несигурности, нерасположења, пригушених болова, чудне равнодушности....


          (Трећи осми 2017. Несаница, касно ноћу)

         = извор: из необјављених рукопиуса српских писаца

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"