Да ли
сам ја то записивао доиста десетог децембра 1974?
Боље је у Београду, тј. на целој територији СФРЈ бити –
шверцер, лопов, доушник, убица, марксист, троцкист, ђиласовац, титовац, или било шта друго, него млад песник,
романописац, филозоф или теоретичар Голе истине. Сви други боље живе од
песника, романописаца и филозофа!
Живео сам међу апсурдним и очајним људима и сам сам пао у
слична стања.
Располагао сам огромним вишковима - не новца, него
времена.
И скоро пет деценија је пролетело.
Други су развијали вештине примереније духу времена, а ја
сам – превише сугестиван – претерано развио сопствену уобразиљу, и веома лако,
скоро спонтано поверујем у оно што је у уобразиљи...
Понекада паднем у транс, као русаља. И разговарам са вековима и деценијама,
са људима којих одавно нема и од којих је остало само
презиме или надимак.
презиме или надимак.
Са
мртвима као са живима.
Светски
и локални апсурди се пројектују у мени у виду несхватљиве несигурности,
нерасположења, пригушених болова, чудне равнодушности....
(Трећи осми 2017. Несаница, касно ноћу)
= извор: из необјављених рукопиуса српских писаца
Нема коментара:
Постави коментар