Ка ЦЕЛОКУПНИМ ДЕЛИМА : Vitezoviću aplauzi u Moskvi

уторак, 21. јануар 2014.

Vitezoviću aplauzi u Moskvi

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA. - PREDSEDNIK saveza pisaca Rusije Valerij Ganičev u nedelju je u Moskvi našem poznatom piscu Milovanu Vitezoviću svečano uručio
visoko priznanje "Imperijalnu nagradu Eduarda Volodina". Ova nagrada se u
Rusiji dodeljuje već desetak godina, a laureati su poznati pesnici i
pisci, ne samo iz Rusije, nego i prijateljskih slovenskih zemalja.
Vitezovića je za ovo veliko priznanje nominovalo Slavjansko bratstvo za
knjigu "Čarape kralja Petra", celovito objavljenu 2013. u časopisu "21.
vek", čiji je izdavač Savez pisaca Rusije.
Uručujući nagradu Vitezoviću, Valerij
Ganičev je naglasio da je gost iz Srbije uspešan i raznovrstan kulturni
stvaralac koji je već dobio brojna priznanja.-
Izgleda da me Rusija hoće, jer sam i prošle godine na festivalu "Zlatni
vitez" dobio visoko priznanje, glavnu nagradu za moje delo "Šešir
profesora Vujića" - rekao je očito zadovoljan Vitezović. On je podsetio
da je u Rusiji bio više puta i posebno istakao dolazak 1987. godine,
kada ga je pozvao akademik Nikita Tolstoj.
- Za mene se može reći da sam pisac svih žanrova. Svojevremeno sam pisao pesme, zatim satiru i romane - kazao je Vitezović.
Osvrćući se na godišnjicu Prvog svetskog rata nagrađeni književnik je podsetio
na velike žrtve koje je dao srpski narod, kao što je to bilo i kasnije u
Drugom svetskom ratu.
O bratskoj saradnji Rusa i Srba govorio je i naš ambasador u Moskvi Slavenko Terzić, koji je čestitao svim laureatima.

DRUGO IZDANjE ROMANA

Knjigu "Čarape kralja Petra" prevela je na ruski Ljudmila Vorobej i ona će,
početkom 2014, "doživeti" još jedno, sada zasebno rusko izdanje, a
izdavač će biti Savez pisaca Rusije. Biće to i jedan od načina
obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Ovaj roman je prvi put
objavljen 1994, u srpskom Zavodu za udžbenike, kao deseta, nova knjiga, u
kompletu "Izabranih dela". Taj komplet je tada Zavodu doneo sajamsku
nagradu za izdavački poduhvat godine. Vitezoviću se kod Zavoda po drugi
put objavljuju izabrana dela
Vitezoviću aplauzi u Moskvi | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

ВЕОМА ПОВОЉНА КУПОВИНА НАЈНОВИЈЕ КЊИГЕ ОГЛЕДА ПРОФЕСОРА МРКИЋА

Миодраг Мркић ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ Књига о Белатукадрузу CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41.09 Лукић М. МРКИЋ, Миодраг, 1932– Последња сфера мистике : сабрани радови о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) / Миодраг Мркић. – 1. штампано изд. – Београд : Заветине, 2013 (Београд : Жиг). – 511 стр Мислим да Лукић види и изражава оно што ретко ко види у српској литератури. Његов опус је скривен, и још увек се укрива, и није тешко претпоставити шта је свему томе узрок. Лукић је – свесрпска и свебалканска књижевна громада; овог писца ће прво „открити“ свет, Европа, па тек онда његов шири и ужи завичај. Највећа КЊИЖЕВНА ПЕПЕЉУГА српске књижевности управо минулог века у српској литератури – ето то је Лукић, што је већ примећено, али узгред, али треба понављати и спашавати образ… Не образ „књижевних маћеха“; зар су га икада имали?… Довољно за оно што све време хоћу да изразим а измиче!… ======================== 11196 Београд Раковица Сердар Јанка Вукотића 1/13 (Мирослав Лукић) Цена 1100,00 дин. Могуће је ову књигу добити и по повлашћеној цени од 920,00 дин, уплатом преко Post neta на моб. Тел.: + 381 65 3006 950. Поруџбина директно од издавача. Поручиоци изван Србије плаћају и поштански трошак. Новац шаљу преко Western Union-а . Књигу шаљемо на кућну адресу, или адресу на коју желе да добију поручену књигу уобичајеном поштом!

СКОК ПОСЕТА "Сазвежђа З"

ЗАВЕТИНА, Србија. Сајтови 87 укупно, 83 верификована. Сајтови. Моји сајтови 30 . / Дељено са Лукићем Моји сајтови 30 >>> Билтени Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА. (Из једног писма пристиглог пре годину дана).Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче... - СКОК ПОСЕТА (Активног налога "Сазвежђе З") 13. 07.2017. Око 11:00 ч.

Странице

Странице

Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

КА САБИРАЊУ И ШТАМПАЊУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

уторак, 21. јануар 2014.

Vitezoviću aplauzi u Moskvi

Нема коментара:

ГРАДИНА

Порасла јела до неба

.

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Архива чланака

Ознаке - Претраживање чланака

ЉУБИША ДЕ ГОЛ ИЗ ЛАЗНИЦЕ ПРОДАЈЕ ТРУБУ ХИТНО

КВАКА: Друштво СУЗ . ПРОНАЂИ МЕ!

ИЗ ДНЕВНОГ ХОРОСКОПА

ОРГАНИЗАЦИЈА "16+1”

КОНТАКТ са ГРАДИНОМ,АБ

ЗАХВАЛНОСТ И МОЛБА