ЛИК
СВЕТОГА САВЕ
Свој почетак српска молитва има у Светом
Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она
већ са Светим Савом. Што је тада и што је са
таквом снагом кренуто, до данашњег се доба
није прекинуло.
Mолитвена књижевност сеже, дакле, у сам искон
српске писмености.
Као у житијима и летописима, похвалама и записима,
хроникама и родословима, службама и канонима, тако
се и у молитвама сачувала духовна, свештена, владарска,
морална историја српског народа, и у њој, кроз њу, њоме
– живот, дело и дух Светога Саве, „првог архиепископа
и наставника и учитеља и с Богом просветитеља својег
отачаства“, највећег српског проповедника мира и љубави
међу људима и народима.
Исписана узвишеним, празничним језиком, ова молитвословна
историја плете се, кроз векове, све од самих
вапаја и завета српских – Господу и угодницима његовим,
светима света и српским светима, истини и правдољубљу
Божјем
и човечјему.
Прву реч свете историје српскога народа саставила
је и украсила рука Светога Саве и, отад, не престаје ова
историја том руком, њеним немиром и лепотом крстоносно
да се
исписује.
Аскет и мудрац, проповедник народне вере и првопрестолник
црквени, државник и ктитор, миритељ
завађених и заштитник убогих, законодавац и
просветитељ све српске земље – уистину, све
чега се Свети Сава у своме животу на земљи дотакао,
или о чему је мислио, што је чинио или о чему је сањао,
постајало је темељ, искра неугасива, благородни корен.
Двојица из реда највећих српских уметника речи знају
зашто је тако, и зашто другачије није могло и не може
бити – Црњански и Дучић.
Сводећи мисли о Светом Сави и његовом значају за
свеколику веру и повест, просвету и културу српску, за
постојање и опстајање Србиново „на земљишту увек
крвавог и вечно немирног Балкана“, Милош Црњански је
овако одредио величину и овако објаснио неупоредиво
зрачење Савине личности:
Од њега почев, и његовог доба, слика Српства
на Балкану пуна
је нашег дивног неимарства, зелених и модрих,
надземаљских
светлости нашег црквеног сликарства, трептавих
пламенова
жижака, крај којих бдију, у ноћи, писци
црнорисци, ученици
белог Хиландара, величанствених појава
средњовековних
ктитора, владара просветитеља и светитеља,
чије руке допиру
до Сирије и Синаја, дижући болнице и оставив
траг једне
светле, средњовековне српске културе.
Спис који је настао на седам векова од Светитељеве
смрти,
Црњански завршава речима:
Савина легенда и Савино дело […] остаће
највеличанственије
и најузвишеније што нам се рађало, кроз
таму векова, на горком
тлу Балкана, да нас својим зрацима из прошлости
увек обасјава.
Некако у исто време ходио је Јован Дучић стопама
Христовим пут Јерусалима, кроз „пустињу Јудејску“, са
Зрачном сликом Светога Саве у души, пун унутарњега
поноса:
Српски Свети Сава, велики печат наше историје,
јесте, по
чистоти и непорочности његове личности,
и по лепоти и обимности
мисије, и по државничкој продорности и
стварању, једна
од највећих фигура европског XII века,
богатог у мистицима,
века светог Бонавентуре и Дантеа. Зато
сам, поред Христа,
мислио често овуда и на овог његовог српског
изванредног
светитеља. Он ме је пратио целим путем.
Био је можда први
од свих Срба који је овуд прошао својом
краљевском ногом.
Све што данас овде блиста на сунцу вечности,
огледало се у
плавим немањићким очима, очима тог нашег
мудраца и писца,
политичара и светитеља, без којег вероватно
наша херојска
нација или не би данас уопште постојала,
или бар не са њеним
данашњим овако изразито расним одликама.
Ниједан народ није имао заслужнијег човека.
А потпуније,
отменије, чистије и поноситије личности
мислиоца, и мистика,
не налазим нигде другде. (одломак из предговора)
______
CIP -
Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије,
Београд
[приредио] Јован
Пејчић. - 1. изд. на српском језику.
Тули). - 144 стр.;
21 cm. - (Едиција Око / Тендуро
Менаџмент ; књ. 8)
Антологијски избор.
- Тираж 500. - Стр. 9-11:
Молитвена реч и лик
светога Саве / Јован Пејчић. -
О аутору
антологије: стр. 75-76.
Нема коментара:
Постави коментар