Министарство културе није прихватило да налазиште код Бачке Паланке предложи за листу светске културне баштине. Општина одлучила да само позове међународне стручњаке
Хазарска гробница (Фото архива Р. Бунарџић)
Бачка Паланка – Председник општине Бачка Паланка Александар Ђедовац затражиће од Унеска да пошаље стручњаке који би обишли Хазарску некрополу код Челарева, и донели суд о вредности овог археолошког налазишта, које крије податке о једној у заборав потонулој цивилизацији.
На овај потез Ђедовац се одлучио након одбијања Министарства културе да Хазарску некрополу предложи за Унескову листу светске културне баштине, чиме је, како наводи, „Министарство извршило недопустив атак на Републику Србију и њену културну баштину, али и на Бачку Паланку и њене становнике, који желе да сачувају и одбране ову изузетну културну вредност“.
– Оваквом одлуком настављено је спровођење својеврсног културног геноцида, када је у питању археолошко налазиште Хазарска некропола, који је започет деведесетих година прошлог века. Тадашњи немар могао би да се оправда страхотама грађанског рата у бившој Југославији и санкцијама које су најмоћније државе света увеле Србији, али допуштање да у 21. веку пропада благо од непроцењиве вредности ничим не може да се објасни – истиче Ђедовац.
Председник општине Бачка Паланка пита „како се може разумети то што Министарство културе ни на који начин не жели да узме учешће у откривању нових доказа о светској историји“ и због чега се „не уложи напор да се једној приватној фирми, која је узурпирала простор налазишта, онемогући да археолошке артефакте одвози камионима и продаје на тоне“. Зар није скандалозно да хазарски гробови нестају за само 80 евра по приколици?
– Вапај општине Бачка Паланка да се спречи даље пропадање овог важног археолошког налазишта, и поново покрену истраживања не сме бити угашен потезом пера неког чиновника. Доносећи решење којим се Хазарска некропола проглашава недостојном за листу Унеска, Министарство културе поништило је и вредност „Хазарског речника“, који је после „Горског вијенца“ највише превођена српска књига у свету – истиче Ђедовац.
Бунарџић и Ђедовац на локалитету (Фото М. Мијушковић)
У Бачкој Паланци су одлучили да учине преседан и обрате се директно Унеску, како би стручњацима ове организације указали на откривене артефакте и потенцијале налазишта, а позваће и америчке, руске и израелске институте за хазарологију да заједно одбране благо које нестаје из дана у дан. Обнављање истраживања, кажу, требало би да доведе и до подизања међународног угледа Бачке Паланке, Војводине и Србије.
Нерешени имовински односи
У одговору на захтев из Бачке Паланке, Министарство културе се позвало на мишљење Републичког завода за заштиту споменика културе да не постоји основ да се археолошко налазиште предложи за листу светске баштине. „Иако се универзална вредност откривених налаза може препознати, опште стање налазишта, имовинско-правни односи и структура управљања нису регулисани“, наводи се у допису Министарства. Општини Бачка Паланка је препоручено да „започне решавање имовинско-правних односа катастарских парцела налазишта као основни предуслов за развијање туристичких делатности и обезбеђивања могућности да се обаве комплетна археолошка истраживања“.
Највеће насеље Хазара
Археолози тврде да је код Челарева у општини Бачка Паланка 1970. године откривено највеће насеље Хазара на свету. Насеље несталог, готово митског народа, бројало је око 30.000 становника, што одговара броју житеља данашње Бачке Паланке. Према досадашњим археолошким сазнањима, гробље се простире на око 100 хектара. Истраживања која је водио археолог Радован Бунарџић су конзервирана средином деведесетих године због недостатка новца.
Нема коментара:
Постави коментар