За рубрику
КЊИГА ЗАУВЕК
Мало је књига, чак и оних међусобно повезаних
у начинима трајања, визије, страсти и технике писања, које су, уз сво поштовање:
Библије, Сревантеса, Шекспира, Кафке, Борхеса, Чехова, или Рембоа, остале да трају
еx анте, као што је то учинио, и чини роман, БРАЋА КАРАМАЗОВИ Фјодора Михаиловића
Достојевског. И, ево после толико година: живљења, читања и писања – остао сам у
непромењивости тог уверења, у вери да су БРАЋА КАРАМАЗОВИ најбоље написана историја
о Богу и човековој судбини испричаној језиком вирова његових недоумица, патњи и
надања. Породична сага Карамазових, само је вешто имагиниран пример повода из «породичног
албума» људске цивилизације кроз који је
Достојевски на волшебан начин умрежио невидљиве слојеве рада и пулсација теза и
антитеза у распарчаним и изолаваним основама људског живота. Фокусирајући, поетички
маестрално ликове њихових фигура Достојевски је на сцени различито постављених филозофских,
историјских и психолошких интерпретација онтолошких и емоцијоналних нарација и тема
феномена братства и антрополошке околине Карамазових, оркестрирао и феноменолошку
историју мотивација, са освртом на човекову тежњу ка универзалном, а све то у нади
о постојању једног јединственог света. Мора се признати да је један такав роман
могао да напише само велики мајстор логике и писац чијој општој умности нису недостајале
слике представа о хомо дуплексу и његовим психолошким, филозофским и религиозним
оклевањима и сумњама. Зато је ова књига и једна од најтечније написаних историја
о антиподима склоним субјективизацијама понашања, како осећања богобојажљивости,
тако и испољавања: језика, гестова и гримаса у богохуљењу. Иако је, многим заналцима
и тумачима књижевности промако увид у чињенице судбине митова са којима књижевност
безрезерво послује, мора се уважити допринос Достојевског у најсугестивнијом утемељењу
и историје митова лавиринта и огледала, који заводе и запречују дубоку комплексност
људске душе и човекове недовољно нормиране подсвести. Та историја је у правом смислу
речи и повест психолошке анализе, годинама након Достојевсковог књижевног битисања,
поткрадане и руиниране тезама Фројда и његових заговорника.
Нема коментара:
Постави коментар